|
4 – 20. jul
Ukoliko bi želeli da zamislimo kako bi mogla da izgleda karakteristična umetnost sa Balkana, propuštena kroz prizmu savremene vizuelne kulture u koju će autor pored ličnog senzibiliteta uneti i ono najupečatljivije i najautentičnije iz lokalne tradicije – možda ćemo se naći u situaciji da pokušavamo da vizuelizujemo radove Emira Šehanovića.
Esh iz fragmenata lokalnih tradicija, sujeverja i veorvanja uspeva da izgradi sopstveni kvazi-mitološki svet čiji su obrisi često antropomorfni, ali u svojoj suštini krajnje estetski i misaono apstraktni. On konstruiše subjektivne i fiktivne konstelacije upečatljivih likova i stanja uma, uvek ostajući vezan za karakteristično područje u kome se njegov umetnički jezik razvijao i gde je sazreo. Balkanske priče, motivi i ornamentika vešto su utakni u svaku poru Eshove kompozicije, bilo da govorimo o digitalnim printovima, ručno rađenim kolažima ili prostornim intervencijama.
Krzavi, neravni obrisi na njegovim kompozicijama kao da i dalje u sebi nose tragove geometrijske ornamentike živog kolorita koji su obeležili autorovo odrastanje i svakodnevicu. Na ovaj način, Esh maestralno transponuje svoje lično iskustvo vezano za specifičan, lokalni kulturološki konteskt u izraz čije je značenje istinski univerzalno, dok u samom procesu uspeva da kreira, razvije i realizuje vizuelnu estetiku koja je istovremeno i čvrsto zaokružena i dovoljno amorfna da bi se uspešno aplicirala i transformisala kroz različite medije, prizore i formate.
Figure i karakteri koje vreme kao da je ispralo i postavilo u ambivalentni vremenski okvir između prošlosti i budućnosti, postaju pozadina za razigrano meandriranje „onostranih“ stanja i misli. Slojevi koji dolaze iz banalnog medijskog smetlišta stare hartije, istovremeno pružaju zaumnu dubinu ali i kreiraju tanku ivicu između svetla i tame – između razigranih boja i varijacija crne.
Radovi iz serije „Zumra“ nisu samo maestralne kompozicije kolaža koji svoju specifičnu dubinu postižu zahvaljujući filigranskim ali nepravilnim rezovima autora, već su to i ogledala koje provociraju posmatrača da promisli kompoziciju sopstvenih unutrašnjih otvora i ponora. U ovom slučaju, medij i poruka zaista postaju jedno, spaljene ivice listova papira oslikavaju neuhvatljive obrise i amorfne slojeve unutrašnjeg metafizičkog sveta.
Specifičan odnos prema dubini i prostoru još jedna je snažna nit koja vezuje svaku Eshovu intervenciju. Posebno ukoliko osmotrimo instalacije pripremljene specijalno za beogradsku izložbu, kroz koje motivi poznati sa njegovih kolaža zalaze u treću dimenziju korišćenjem različitih lokalnih materijala i tehnika, zadržavajući sve specifičnosti i kvalitete prethodnih radova. Ni jedna od njegovih kompozicija ne miruje u drugoj dimenziji, čak i ukoliko se radi o „ograničenom“ formatu i tehnici digitlanog printa. Eshov specifičan pristup komponovanju slojeva učiniće da komad papira dobije neočekivanu dubinu i predstavi poigravanja ravni koja kao da se odvijaju u neuhvatljivom prostoru ispred posmatrača. Još jedna tanka nit, između iluzije i realnosti, na pravi način je razvučena od strane autora, dok će posmatrač sam
Diretkna sprega između životnih izbora i iskustava i samog čina stvaranja ostvarena je kroz Eshove eksperimente sa olovom, koje se koristi u isceliteljskim ritualima karakterističnim za područje iz koga dolazi. Duhovi utkani u njegove „tretirane slike“ polako zalaze u prostor i istovremeno transponuju opipljivo iskustvo autora, iskustvo koje prizor obogaćuje do tačke u kome se imaginarno i realno prepliću do nivoa u kome je nemoguće razaznati jedno od drugog. Esh posmatrača navodi na hod po ovoj tankoj liniji, u čemu se možda krije i najveća moć njegovih impresivnih prizora. Njih je teško promisliti, zapravo oni su toliko upečatljivi da će pri prvom kontkatu ostvariti direktnu vezu sa podsvešću posmatrača, bez obzira da li posmatrač želi toga da bude svestan.
Ispisivanjem naslova izložbe u galersijkom prostoru, autor zaokružuje proces kreiranja sopstvenog intimnog ambijenta u kome njegovi „duhovi“ mogu mirno boraviti. SubuhuM Kudusum Veruhum reči su koje se obično ispisuju iznad dovratka u domovima u Bosni, kako bi loša energija ostala izvan zidova doma. Na posmatraču je da proceni koja strana je ovoga puta prevagnula. U njemu.
Kustos izložbe: Relja Bobić
Izbor zvuka: Saša Arsić
Fotografije: Saša Arsić