Milena Bakmaz i Dina Belančić
|
15 – 31. januar
Izložba čiji naziv je „Sa rečima bez reči“ pokušaj je umetnica, Milene Bakmaz i Dine Belančić, da vizuelnim sredstvima ispitaju društveni i artistički problem jezika i komunikacije.
Za Milenu Bakmaz jezik kao osnovno sredstvo komunikacije među ljudima u isti mah je jedna od ključnih komponenti njihovog identiteta. Ali, po Mileni, jezik može da se shvati i kao značajno sredstvo kojim se naglašavaju konflikti proizašli iz nerazumevanja i neprihvatanja razlika među ljudima i skupinama ljudi, a to dovodi do osporavanja važnih potreba za uzajamnim priznanjem, za sigurnim životom, za samosvojnošću kulturnih identiteta i za njegovim socijalnim prihvatanjem. Osporavanje ovih momenata može biti uzrok dugotrajnih društvenih sukoba, segregacije i diskriminacije. Milena Bakmaz konflikte posmatra sa sociološkog, političkog, lingvističkog i umetničkog aspekta i naglašava ih tako što koristi i dela drugih autora kroz postupak u kojem se postavljaju pitanja i traže odgovori. Na taj način se započinje komunikacija u kojoj se otvara perspektiva uzajamnog razumevanja, što se pokazuje kao možda jedini put za rešavanje nagomilanih konflikata u ljudskom životu.
U vizuelnom radu Dine Belančić umetnica izgovara reči koje se ne čuju. Vizuelizacijom ovakvog, „nemog“ govora, ona želi da ukaže na mogućnost jednog oblika komunikacije u kojem izrečeno postaje predmet želje, mašte, slobodne predstave, jednom rečju, predmet nesputanog interaktivnog učešća posmatrača u tumačenju njenog govora, pa i dela. Ovakva vizuelizacija prećutne, interaktivne komunikacije u isti mah ukazuje na značajan paradoks konceptualnog diskursa u umetnosti. Naime, koncept bez (unapred datog, ograničavajućeg) koncepta, za koji se Dina Belančić opredeljuje, da bi izrekao svoju utopijsku (interaktivnu) nameru, mora naprosto da „zanemi“, da govori ali da, pri tom, ništa ne kaže. Tek tako se ono izgovoreno prepušta apsolutnoj interpretativnoj slobodi drugog. A to je, možda, najveći paradoks savremene umetnosti koja da bi rekla danas „pravu“ stvar mora to da učini u isti mah sa rečima i bez reči.
Fotografije: N. Ivanović