|
7 – 16. maj
„Ugao nestajanja“ je mera koja određuje „naviku“ minerala ili način na koji se deformiše, kao i tačku njegovog nestajanja.
U mineralogiji, pomaže nam da definišemo stene i njihovo poreklo.
Čudno je, na neki način, da ugao nestajanja definiše i prikazuje se u određenom domenu – u domenu jezika, elementa, kamena. Ove forme nisu čekale na jezik kako bi definisao njihovo postojanje ili izgled, njima je potrebna evokacija nestajanja kako bi oživele u svetu nauke. Kao da nam je neka jako bitna činjenica ostala nepoznata, kao poziv sa one strane.
Sto dugačak 12 metara nosi različite gipsane elemente raspoređene po njegovoj površini. Ovi kalupi nekada su nosili forme koje nisu direktno prikazane, ali ostaju prisutne kroz svoje negative.
Vreme je sveprisutno, i sporo se odvija. Fotografski proces prožima sam naslov izložbe, dok gipsani kalupi reflektuju evokacije minerala kroz tehničke crteže nađene u zgradi bivšeg Geozavoda.
Svi elementi nalaze se u stanju opstanka. Forme koji nisu trebale biti prikazane, nisu trebale biti vidljive. Postoji potreba da se kopa dublje. Da se upliva u eroziju. Da se vreme zaustavi bacanjem svetla na objekte koji neuhvatljivo nestaju.
Kroz prizore planinske magle, zadržavanje traga slučajnog crteža na fotografiji, biranje kalupa umesto skulptura – pogled Gael Lenart nalik je uglu nestajanja koji definiše predivnu fragilnost u stvarima, i na našu sreću uvodi ih u domen umetničke scene podsećajući nas – Time is on our side, yes it is (Džeri Ravoj (Jerry Ragovoy) u izvođenju Mika Džegera (Mick Jagger)).
Tekst: Baptist Mano
Fotografije: N. Ivanović