Andrea Dramićanin i Maja Đorđević

|

26. mart – 9. april

Konzumerizam je doprineo mnoštvu inovacija na polju socijalnih konvencija. Međutim, osnovna polazišta svih savremenih fenomena koji predstavljaju ljudsku težnju da emocije dobiju društveno prihvatljiv i, pre svega, prepoznatljiv pojavni oblik jesu prastare, arhetipske predstave čiju prisutnost možemo da pratimo sve do prvobitnih zajednica. U suštinski sekularnom, neopaganskom društvu čije nastajanje je u direktnoj vezi sa odumiranjem ideologija, žurke, proslave, orgije, obeležavanja rođendana, festivali u prvi plan stavljaju upravo relaksaciju i neposrednost u odnosima i između polova. Ambijentalno uređenje galerije koje za cilj ima podražavanje ikonografije žurke, obiluje falusnim alegorijama koji na suptilan i dopadljiv način pažljivom posmatraču predočavaju mogućnost čitanja radove na psihoanalitičkoj razini – ove alegorije su dvoznačne i, imajući u vidu Lakana, mogli bi da se zapitamo da li su „falusi“ simptom perverzije ili fobije. U tom smislu, ova postavka je latentno interaktivna, a rezultat njene interakcije prvenstveno zavisi od recepcije pojedinačnog posmatrača. Čini se da upravo taj segment postavke predstavlja njenu istinsku vrednost.

Tekst: Luka Tripković
Fotografije: Boris Burić, Nemanja Knežević