Grupna izložba u saradnji sa „Everybody Needs Art” iz Budimpešte

„Be yourselfie” je izložba koja ima za cilj da predstavi različite pristupe i nove perspektive u savremenom slikarstvu. Pozvani umetnici su ključne ličnosti u domenu postdigitalnog slikarstva, pravca čiji je naziv odnedavno u upotrebi u teoriji umetnosti. Koristeći se raznovrsnim tehničkim i konceptualnim strategijama, izloženi umetnici eksperimentišu sa granicama slikarstva u doba kada MS Paint već izgleda retro, računari služe umesto štafelaja, papira i boje, a u svakodnevnom životu se vizuelni sadržaji sve više konzumiraju putem displeja i mobilnih uređaja. Sama izložba se bavi preispitivanjem efekata digitalnih vizuelnih referenci na tradicionalne tehnike u slikarstvu današnjice.

Janoša Bruknera intrigira pojam identiteta: obilje formi koje on uzima ili nedostatak istih. Praznina, odsustvo i izostanak. Stereotipi, klišei i fasade. Identitet se ovde istražuje kroz različite tehnike dezidentifikacije, inhumanizacije i lažnog predstavljanja: bilo da je to povezano sa korporacijama, akademizmom, pripadnosti naciji, itd. Umetnik prikazuje svoje viđenje one tanke linije koja deli apstraktno i figurativno, zamućenu granicu između zastrašujućeg i smešnog, ljudskog i nečovečnog, sve vreme se igrajući ljudskim osećanjem liminalnosti: očajničkom potrebom da se popuni praznina i dovrši geštalt.
Brukner je diplomirao na budimpeštanskom Univerzitetu likovnih umetnosti i pohađao je lingvističke i studije literature na Lorand univerzitetu, takođe u Budimpešti. Trenutno završava postdiplomske studije na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Njegove inovativne tehnike prepoznate su od strane Univerziteta u Njukaslu, gde mu je ponuđeno mesto u Laboratoriji za kulturna istraživanja. Dobitnik je mnogih priznatih stipendija i nagrada. Izlagao je u brojnim istaknutim galerijama i muzejima širom Evrope. Rođen je 1984. godine u Budimpešti. Živi i radi u Berlinu.

Maja Đorđević pripada prvoj generaciji koja je detinjstvo provela žvrljajući na računaru umesto na papiru. Dečije žvrljotine se svode na jednostavne skice ili apstraktne oblike. Tipični primeri se pronalaze na marginama školskih svezaka učenika koji se dosađuju tokom nastave. Žvrljotine mogu prerasti u likove iz stripova, imaginarna stvorenja, pejzaže ili složene geometrijske oblike. Početkom devedesetih pojavile su se prve digitalne žvrljotine. Izgledale su slično onima na papiru, ali su ove stvarane uz pomoć računarskog softvera. Ovi crteži se popularno nazivaju doodles. Zahvaljujući mogućnostima koje nudi softver, digitalne žvrljotine karakterišu svetle, živopisne, gotovo plastične boje (poput intenzivne magente ili snažne plave). Kroz ovaj kolorit, doodles ulivaju sasvim nove emocije u prikazani crtež. 
Maja je rođena u Beogradu 1990. godine, gde je i diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti, na odseku za slikarstvo. Redovno izlaže u zemlji i inostranstvu.

Botond Keresteši (1987) je rumunski umetnik koji živi i radi u Budimpešti. U svojim radovima on prikazuje naizgled bezvremenski slikovni prostor, u kome mnoge istorijske epohe međusobno komuniciraju, stvarajući apsurdan prostor unutar platna. Verovatno omiljena referenca umetnika jesu citati iz pop kulture 80-tih i 90-tih godina jer koristi brojne ironične aluzije na vizuelne sadržaje karakteristične za ove dekade. Keresteši prepliće kontekste razuzdanim korišćenjem motiva krijumčareći hipnotičku vizuelnost korporacijskih logoa, reklama i brendova u istoriju umetnosti. Naizgled iracionalnim povezivanjem predstava, insistira na duhovitosti i apsurdu. Iako se elementi sadašnjosti ili stvarnosti i dalje mogu prepoznati na njegovim slikama, kontekst je uvek paradoksalan, a namerna nejasnoća nosi tragove post-istinite stvarnosti.

Ostin Li (1983) je američki umetnik koji u svojim izuzetno izražajnim i krajnje savremenim slikama i skulpturama kombinuje apstrakciju i figuraciju, humor i patos. Veran dobu u kojem stvara, slike započinje kao iPad skice a za neke od skulptura koristi 3D štampač. O svom slikarskom procesu kaže: „Obično počinjem digitalnim crtežom na svom iPad-u. Ako je crtež vredan daljeg istraživanja, preneću ga na platno kao polaznu tačku. Ako to dobro prođe, desi se nešto magično tokom prenošenja i tako završim sa nečim vrednim gledanja.“ Polazeći od sitnih detalja, prekriva svaki delić platna bojom, koristeći akrilne i vinilne boje prepoznatljive po jarkim nijansama i mat završnom sloju, što čini da elementi Lijevih kompozicija izgledaju kao da iskaču u prostor i isijavaju.
Ostin Li je već internacionalno zapažen kao umetnik čiji rad treba pratiti. U novembru 2016. godine, stavljen je na listu deset umetnika sa potencijalom da oblikuju budućnost savremene umetnosti.

Prevod: I. Kuzmanović
Fotografije: Aron Veber