Na izložbi Međuprostor predstavljeni su radovi koji oslikavaju prostor oko slike, funkcionišu kao negativ jer govore o onome što nije predstavljeno. Troje umetnika, čije su slike i crteži izloženi, na ovim predstavama obigravaju oko suštine i teme kojom se zapravo bave, izbegavajući da se direktno suoče i analiziraju pitanja i fenomene koji ih okupiraju, ostavljajući suštinu izvan slike.

Kroz različite motive i pristupe, troje umetnika se suočava sa nesigurnošću i neizvesnošću. Na slikama i crtežima Bovon Kim su prikazani pejzaži i portreti stranaca. Oni su za nju nedovoljno poznati, te ona ne zadržava pažnju na prikazanim ličnostima i predelima, već predstavlja atmosferu i svoja sećanja na ta mesta i ljude. Na taj način se stvara specifična, neobavezujuća, efemerna intimnost koja dozvoljava prelaske uobičajenih granica. Oslobođena konteksta prošlosti i bez obaveze da ispuni tuđa očekivanja, iako se tako može osećati usamljeno, ona ih posmatra i predstavlja bez bojazni da će biti osuđivana i kritikovana. Dok Bovon traga za posebnom vrstom komunikacije, Nebojša Adamović je na svojim slikama u potpunosti izbegava. Odsustvo kontakta u samoj slici i nedostatak veze sa posmatračem ga samo još više naglašava i problematizuje. Izbegavanje susreta sa drugima je izbegavanje susreta sa samim sobom. Reči izgovorene naglas, pogledi i potencijalna povratna informacija tokom međusobnog razgovora mogu dovesti do opasnosti od suočavanja sa sopstvom. Zato su bekstvo od kontakta ili večno zadržavanje na trivijalnostima siguran način opstanka u međuprostoru i put do nezadiranja u status quo. Stefan Lukić doslovno oslikava fizički međuprostor, tj. put između dva mesta. Umetnik ne predstavlja put kao prelazni period između dve tačke, jer do destinacije nikad ni ne stiže. Na njegovim slikama, tranzit je cilj. Prikazujući ono što se dešava između, u tranzitu, koji bi trebalo da bude samo sredstvo do cilja, a ne on sam, naglašava neprekidni i nestabilni boravak negde između i nemogućnost zadržavanja na jednom mestu.

Radovi Bovon, Nebojše i Stefana povezani su atmosferom, osećajem nesvršenosti i iščekivanja. Na njima se ogleda želja za bežanjem od suočavanja sa stvarnošću i sa konkretnim. Konstantno tumaranje negde između i opipavanje po mraku. Čekanje da se desi nešto veće. Život u međuvremenu. Pokušaj opstanka u međuprostoru.

Tekst: Sanda Kalebić
Fotografije: Milovan Ilić

Podrška: Ambasada Republike Koreje