Na neki način, Kolos je mainstream. Kolos je deo pop kulture koju svi misle da predobro poznaju. Zato što je cool. Zato što je uzbudljiv. Zato što izgleda kao da nije fake. Zato što se dobro slika…
Sve te modrice, razbijene glave i nosevi, krv, znoj, tetovaže, duge kose, ćelave glave, gola tela u zanosu, mladost, ljubav, bratstvo, industrija, težak život, lagan život, bolji život, sam život.
Hm…
Hajdemo ponovo.
Kolos nije deo pop kulture, jer ga niko zapravo ne poznaje. Niko do Kolosa samog. On zna da je ćudljiv, da nije cool, da nije najpametniji, da nije prvi u vrsti. On zna da je nežan, neupotrebljivo nežan i ranjiv. On zna da je sramno romantičan, toliko da boli, više od pocepane arkade, više od slomljenog nosa, više ruke pune zuba. On zna da nas neće uplašiti. On zna da je to što ima važno i da znamo zašto je važno. On zna da neće uspeti. On ne zna da nije fake, jer ne zna šta je fake.

Kolos je važan. Kolosu je važan. Važno je znati ko si i to ne zaboraviti. A Kolos zna ko je i nezaboravan je.

Tekst: Nikola Ležaić
Fotografije: Stefan Đorđević