Pomicanje prostora

Confluenze: Anja Dimitrijević, Paloma Lejton i Laura Santini

|

9 – 13. april


Šta znači „pomicanje prostora“?
Prostor koji se pomiče je prostor podložan promeni, koji menja svoj oblik iz jedne u drugu formu. Radi se o prostoru koji dobija novi smer na fizičkom i misaonom nivou.

Naše usmerenje je koncentrisano na filmskom zapisivanju fenomena prisutnosti i percepcije prostora, jer kako pejzaž uzrokuje pogled, tačka gledišta posmatrača je uzrokovana njegovom percepcijom i njegovim stavom.

Radovi Anje Dimitrijević, Palome Lejton i Laure Santini su prikazani kao prožimanja koja evociraju otelotvorenje i percepciju različitih prostora: vidikovac u Jerusalimu, javni trg u francuskom gradiću Nimu, prirodne sedimentacije stena u italijanskim planinama u Lesiniji, horizonti Argentine, Španije i Francuske, i teatralni apstraktni prostor koji je podložan imaginaciji i istraživanju novih formi.

Od momenta kada smo postale svesne da postoje sličnosti između naših video radova, odlučile smo da ih prikažemo u zajedničkom repertoaru. Iako imamo različite percepcije, povezuju nas istraživanja pojma vremena, razdaljine, geografije i merenja. Krećemo se usporeno kroz kompleksne pejzaže. Kroz fokus vezan za pojam opažanja želimo da pozovemo na slušanje i kontemplaciju materije koja nas okružuje, kao i materiju koja se nalazi u našim telima. Kao ljudska bića, dok živimo, mi opažamo i delimo prostor. Takođe i u pokretu mi stvaramo prostor. Naša prisutnost stvara površinu koja je u isto vreme i mapa i putanja. Ovi nivoi stvaranja imaju svoj kontinuitet i postoje u vremenu. 

U svim prikazanim radovima, tačka gledišta posmatrača/kamere je važan element same strukture. Slike raznih predela su u ovom slučaju povezane činjenicom da je opažanje takođe i registrovanje ili sakupljanje. Video je instrument s kojim se može preosmisliti prostor i s kojim se mogu podstaći novi efekti na njemu.

Vizuelne priče imaju moć da preoblikuju mestau prostoretako što bude beživotne predmete. Naše istraživanje je fokusirano ne samo na sastavljanje hronološkog filmskog narativa, već i na različite elemente opažanja vremena (Déplacement d’atmosphère, Valle delle Sfingi), istraživanje prostora koristeći telo i njegova čula kao instrumente (Valle delle Sfingi, Horizontes), osmišljavanje javnog prostora na nov način koji je ili potpuno prazan ili multiplikovan ljudskim prisustvom (Déplacement d’atmosphère, Scopus) i istraživanje apstraktnog prostora kao što je crni prostor teatra (Agrès-Sol).

Katalog izložbe možete pogledati ovde.