Prostetički paviljon, 2. deo

Tamara Spalajković Manuel de Landa, Agata Vježorek, Vej Ju Čen, Višrah Vilefort, Plastik Fantastik

Kustos: Darko Vukić

|

1 – 2. novembar


Intro:

Kao nastavak prvog izdanja, ova verzija se takođe bavi citatima, ali na razigran način. Sa izrazom izdvajanja i fenomenom laganja. Upravo ta krhkost čini obmanu tako lako do određene tačke i tako primamljivom. Kao takva, proteza uvek prevazilazi celinu kojoj je dodata i nužno joj je potrebna ideološka osnova da bi stekla i zadržala svoj legitimitet i validnost. Nikada ne dolazi u sukob s razumom, jer stvari su zaista mogle biti onakve kakve lažljivci tvrde da jesu. Proteza je tako uvek i jedino sredstvo ili instrument koji je podređen suverenom subjektu – ljudskom subjektu u ovom slučaju – koji želi njegovo postojanje i zahteva njegovo korišćenje i poštovanje. U ideološkom smislu, protetski ud je jednako suvišan kao i mobilni uređaj za komunikaciju, internet, teleskop, bicikl, mlazni avion, jezik ili bilo koja druga ljudska proteza**. Laži su često mnogo verovatnije, više privlačne razumu nego stvarnost, jer lažov ima veliku prednost što unapred zna šta publika želi ili očekuje da čuje. Svoju priču za javnu potrošnju pripremio je pažljivim pogledom kako bi je učinio verodostojnom, dok stvarnost ima neskrivenu naviku da se suočava sa neočekivanim, za šta nismo bili spremni *. I srećom od uvek tako. Naš život je prostetičan. Pretpostavljamo da kroz ove raznolike procese možemo ostvariti svoje želje koje i same postaju protetske. Pretpostavljamo i drugi život kroz prostetizaciju naših trenutnih nastojanja.

*Hana Arendt, “Laganje u politici” iz “Krize republike”, 1972.
**Metju Pul, ‘Specificities of Sitedness’ in When Site Lost the Plot, Urbanomic, 2013.

Outro:

Paradoks lažljivca [sve češći pod-topos aktuelnih delovanja i uslova unutar savremene umetnosti i digitalne kulture. Posmatran alegorijski- kao figura glavonožaca, ili još bolje, figure hobotnice sastavljene od više prostetičkih udova koji ometaju međuljudske odnose, interakcije i razmene -paradoksalne je prirode. Erotska priroda društvenih odnosa i njihova različita ekonomija otkrivaju van racionalne izvore imaginarnih ponašanja i pokušaja. Kombinujući ih sa kulturnim aktivnostima, od suptilnih do surovih gestova, izjava, praksi ili namera. Sveukupno one laž ističu kao potpuno implicitnu neophodnost međusobne povezanosti u normativo posredovanim razgovorima. Specifičnost zamišljanja i uveravanja kao sposobnosti ostvarivanja ili prostetiziranja odnosa, sa namerom da se zadovolji potreba kalibracije ili kategorizacije ovih aktivnosti orijentisanih na položaj u sve većoj kompleksnosti datog. Između navodno stvarnog i onoga što nije; što je priroda i takozvana kultura, velika je mreža proizvodnje koja oscilira u neslavnom ambisoidnom udubljenju globalnog ka lokalizovanom horizontu učenja. Gotovo uvek se ponavlja kroz istovetnost i bešavnost, a njihov uticaj stvara dovoljnost koja se razgrađuje u virtuelnom. Neko ko nešto inicira i odluči, postavlja temu za drugog sa istim uslovima da odluči, inicira i predloži. Odnos lažljivca i prevarenog jeste unutrašnji fenomen sopstva kao onog koje se razlikuje po onome što stoji (i bilo je pre) protiv njega. Iskrena i neiskrena pozicija za iskrenost ključna je osnova iz koje gornji okvir izlazi na bojnom polju rešenih strategija i suočavanja sa egzaltacijama, što dovodi do rezultata forme, modaliteta i ponašanja. Kad god postoji laž iza ugla, život se lagano pretvara u širi spektar trilerskih zapleta. To je opravdano sredstvo uznemiravanja, sve prisutnije u našim temporalnostima.]

www.prosthetic2.com

www.thewrong.org