Ja znam za jednu tugu sa mirisom ananasa

Aleksandar Rakezić

|

27. februar – 14. mart


Uđite u galeriju kao da ste dete koje ulazi u kuću svoje bake i deke. Prepoznajete kutiju i počinjete da zamišljate svog deku kako je otvara da bi uzeo omiljenu bombonu, knjigu koju je možda ostavio na stolu kada bi vas stavio na krilo i poljubio za laku noć, časopis na koji je vaša baka jednom prosula kafu, kalendar na drvenom zidu po kome ste pisali pre nekoliko godina. To je neobično poznato mesto. Predmeti su vam poznati, ali ih zapravo nikad ranije niste videli. Ili možda jeste? Možda su to neki od stotine proizvoda koje ste videli u supermarketu? Ili u reklamama na TV-u? Da li mogu da vas podsećaju na događaje koje ste doživeli ili zamišljali, a da pritom znate da su tragovi umetnikove intime i ličnog univerzuma?

Pažljivije pogledajte i otkrijete da su svi ovi objekti lažni, optičke iluzije. Radovi Aleksandra Rakezića vas mogu podsetiti na „Kutije Brilo“ Endija Vorhola, oslikane drvene kopije svakodnevnih, komercijalnih predmeta. Ipak, ono što je predmet njegovog rada je više od teoretskog stejtmenta o svetu umetnosti. Iako mogu pokrenuti pitanja vezana za zlatne pojave konzumerističkog društva, reprodukovane predmete i slike je umetnik izabrao više intuitivno nego strateški. Pri procesu utvrđivanja političkih i umetničkih koncepcija življenja, Aleksandar Rakezić kombinuje snagu emocija i prijemčivost prizora iz sveta umetnosti da bi uznemirio gledaoca i podstakao ga da preispituje sve što vidi: prvo u, a zatim van izložbenog prostora.

U isto vreme pokazujući lična osećanja i kontrolišući ono što je predstavljeno, i izložen i zaštićen, umetnik nas poziva da iskusimo pomešana osećanja kao što to on čini. Nedavno nastala slika „Mixed feelings“ može biti ključ za razumevanje njegove prve samostalne izložbe. Čujte kako plameni tornado čini oblik srca. Zastrašen, svako ko se suoči sa slikom mora se suočiti i s ovim zbunjujućim, privlačnim i impulsivnim pokretom. Na slici je možda prikaz uznemirujućeg iskustva koje odražava strah i uzbuđenje bilo kog prvog puta, ali je baš to iskustvo neophodno kako bismo stvari pogledali iz drugog ugla i još jednom shvatili u šta gledamo.

Antoan Šampenua, kustos
Pariz, Francuska
14.02.2020.