Pejzaži sa nečistom savešću

Rastko Novaković
kustos: Višeslav Radenković

|

13 – 16. oktobar


 
PEJZAŽI SA NEČISTOM SAVEŠĆU
trodnevna retrospektiva video radova Rastka Novakovića
 
Otvaranje: sreda, 13. oktobar, u 19h
 
Projekcije videa: 14, 15. i 16. oktobar:

 

Lebensraum | Living space (80 min, 2009): 12:30, 15:00, 17:30
Kentish Town Lebensraum (9 min, 2010): 13:50, 16:20, 18:50
Concrete Heart Land (25 min, 2014): 14:00, 16:30, 19:00*
Pelin-Marija (30 min, 2021): 14:30, 17:00, 19:30*

Projekcije radova Talasanje (45 min, 2011), Jedna božanstvena komedija (1 min, 2020), O lađice moja, kako si zlo natovarena… (1.5 min, 2020), JUDY FOUR TIMES (5 min, 2020) i Pravilni pesak (6.5 min, 2021) će se tokom sva tri dana puštati u kontinuitetu od 12:30 do 20h.

*U subotu, umesto poslednje dve projekcije, biće održan razgovor s umetnikom i kustosom.

Razgovor o izložbi: subota, 16. oktobar, u 19h


Pravilni pesak (6.5 min, 2021)

Rastko Novaković je srpsko-britanski umetnik, esejista i aktivista sa preko pedeset radova iza sebe. Pejzaži sa nečistom savešću je njegova prva samostalna izložba u Srbiji koja ujedno predstavlja upoznavanje sa umetnikovim opusom i retrospektivu devet odabranih video radova koji nude presek njegovih interesovanja i stilske raznovrsnosti. Radovi se na originalan način bave životnim prostorom kao poprištem istorijskog sećanja i registrom odnosa moći u društvu.

Prvu grupu (u koje spadaju Ripples (2011), Concrete Heart Land (2014) i Lebensraum (2009/2010)) čine video eseji srednjeg i dugog metra koji kroz matricu „geopolitičke svakodnevnice” istražuju vezu između performansa, svedočenja, ličnog iskustva i velikih sila poput rata i međunarodnog kapitala. Druga grupa kratkih filmova ostvarenih 2020. godine, koristeći montažnu intervenciju i kolažni postupak, razotkriva skrivene pozicije moći unutar samog medija pokretne slike – oni su palimpsest koji obnavlja latentne nivoe teksta tamo gde dominantna ili poslednja verzija sakriva njegove slojeve. Treći segment izložbe predstavlja eksperimentalne igrane filmove (Pelyno Marija (2021) i Pravilni pesak (2021)) koji su ostvareni u dijalogu sa litvanskim pejzažima i njihovom istorijom, u njima montaža raznorodnih tekstova gradi teksturu na litvanskom i srpskom jeziku, reflektujući pozicije autora u susretu dva marginalizovana istorijska iskustva.

Rastkovi radovi deo su kolaborativne prakse, pa je kao njegove koautore potrebno pomenuti i holandskog antropologa Gera Dujzingsa, autora knjige Religija i identitet na Kosovu, britanskog muzičara i eksperimentalnog reditelja Stivena Bola, kao i litvansku umetnicu Beatriče Bukantite. U izloženih devet video radova, ostvarenih između 2009. i 2021. godine, pejzaž je uvek društveni proizvod, prožet sukobom, mesto istorijskog i memorijalnog spora, bilo da je u pitanju klasna borba, nasilje kolonizacije ili pak prostor koji je razlomljen kroz PR kampanje i masovne/društvene medije. Svedočenje je za Novakovića ključni postupak izražavanja. Glasovi su trag klasne borbe, ali i vrata utrobe u kojoj se nalazi arhiva proživljenog. Pristup tekstu, istoriji i prostoru se problematizuje i produbljuje kroz figure epskog naratora, antičkog hora ili govornika na uličnoj demonstraciji. U predstavljenim radovima, pozicija autora je svaki put drugačija: svedok, esejist, istraživač, dirigent, podstrekač, učesnik u borbama protiv džentrifikacije, istoričar, pesnik i koautor.

Preispitujući hijerarhijsku prirodu predstavljanja (pojmove objektivnosti, dominantnih narativa i istorija, kao i jednorodnost autorskog glasa), kroz korišćenje Brehtovog principa „začudnosti”, Rastko Novaković nas budi iz uloge pasivnog posmatrača i stavlja u aktivan i živ dijalog prostora i istorija. Naša iskustva reaguju sa materijalom, postajući deo montaže, otkrivajući nove trase ka moralnom i političkom angažmanu.

 

Tekst: Višeslav Radenković

Fotografije: N. Ivanović