Izložba „Razrešenje u nepoznatim vodama” istražuje moguća rešenja u vezi sa našim univerzalnim potrebama, i nastoji da ponudi novu viziju budućnosti na određen, senzualan način koji prilazi liniji futurizama.

Začetak projekta je bila samostalna izložba koju je Lili Ag predstavila u leto 2021. godine. Koncept je proizašao iz Google Earth slike Sibirskog mora, gde se zamagljena, tamna tačka pojavljuje usred plavetnila. Razmišljanje o ovom misterioznom, potpuno skrivenom mestu na našoj planeti, pruža nam moguću implementaciju nove utopije na ovom ostrvu. Ag, zajedno sa Veronikom Romhani (takođe poznatom i kao Nimova Projeckt), ispituje slojeve ove utopije da bi saznala kako se teorijski, istorijski, geografski i drugi apstraktni slojevi mogu pretopiti jedan u drugi – slično vodi koja zapljuskuje peščanu obalu, formirajući prelaz između tečnog i čvrstog stanja – strukturirajući novu vrstu suptilne, postojane imaginacije.

Nekada zavodljive utopije, sada su postale prazne vizije budućnosti: zastrašujuće misli o diktatorskim društvenim sistemima; izolovane komune ili, pak, problematična obećanja neoliberalizma. Osim nekoliko izuzetaka, čini se da alternative ovim utopijama jedva da postoje, kao da više ne možemo da zamislimo budućnost. Ni objekti želja se ne prilagođavaju izazovima sadašnjosti, i oni su stečeni, usklađeni s društvenim očekivanjima.

Postavlja se pitanje: Možemo li stvoriti bilo kakvu viziju naše budućnosti ako su uslovi i alati naše sadašnjosti nefunkcionalni? Uprkos ekspanziji utopija u vreme i prostor, s pravom smatramo da su ovi koncepti izgubili svoju moć oblikovanja društva. Umesto da budemo kritični i/ili ambiciozni u pogleduvizija naše sadašnjosti i budućnosti, o njima razmišljamo samo kao o pričama izgrađenim na osnovu dobro poznatih shema. Sve ovo stvara zagušljivu atmosferu u kojoj se dovodi u pitanje raison d’êtreželja, koje često postaju blokirane sa (samo)destruktivnim posledicama. Na izložbi „Razrešenje u nepoznatim vodama” ide se dalje od postavljanja pitanja o našoj izgubljenoj budućnosti i vizualizuju se, rekonstruišu i lokalizuju prelazna stanja u kojima promena (prostor za nadu) može da postoji.

Saradnja Lili Ag i Veronike Romhani proizilazi iz sličnih interesovanja, i njihova istraživanja se fokusiraju na prošle neostvarene utopije i sadašnje kritičke predloge za restrukturiranje modernog društva. Prvi korak njihove saradnje je izložba u U10, sastavljena od uglavnom zajednički kreiranih multimedijalnih prostorno-specifičnih instalacija koje gledaocu pružaju uvid u istraživanje i maštu dve umetnice.