„Meki spomenici” nastali su tokom moje umetničke rezidencije u Beogradu, dok sam četiri meseca živela i radila u ovom gradu. U svom radu, razmatram osnovne elemente slikanja, što uključuje boju, formu i gest. Na početku rezidencije, tražeći tkanine po kojima bih mogla da slikam, počela sam da skupljam ostatke materijala iz tekstilnih radnji. Ovi ostaci su se nagomilali u mom beogradskom ateljeu i neki su počeli da upijaju tragove boje. Kolažirala sam i ušivala ove ostatke zajedno sloj po sloj. Rezultirajuće prišivene tkanine velikih dimenzija istražuju istoriju slikanja i skulpture, i transformišu prostor koji okupiraju.

„Meki spomenici” takođe predstavljaju reminiscenciju na dom ili baldahin koji se koristi za krevete u kojima se osećamo udobno i bezbedno. Dopada mi se ideja korišćenja tekstila kao zaštitničke i istovremeno privremene, fleksibilne strukture koja generiše prostor.

Zainteresovana sam za uticaj koji arhitektura ima na nas, kako nas određeni spomenici i zgrade uzemljuju i omogućavaju da se osećamo kao kod kuće, povezuju nas sa mestom na specifične načine, ali ga takođe i oblikuju. Ono što me je zaista fasciniralo u Beogradu su brojni spomenici i skulpture u javnom prostoru unutar grada, ali i izvan njega. Spomenici su teški u tonama i namenjeni su da traju večno, a često slave vladare ili heroje, što je skulptoralna tema koja ima nešto teško, možda čak i maskulino u sebi. Postavljanje zastave od tkanina velikih dimenzija i svetlih boja u prostor je verovatno bila moja potreba da tome kontrastiram nečim mekim.

Fizički aspekt je važan u tri izložene slike – „Vessel paintings”. Veliki formati na nepripremljenom platnu vezuju se za ljudsko telo u predstavljaju posude ili objekte nalik skulpturi. Na ovim slikama, slojevite površine boje smenjuju se između prvog i drugog plana. Mešanjem digitalnog i analognog, iscrtavam formu na kompjuteru i ekstrahujem negativ slike, koji potom prenosim na platno. Rezultat je splet namernih i slučajnih elemenata, sa pozadinom koja se pretvara u suptilni valer, tamnijom na vrhu a svetlijom pri dnu, na kojoj objekti deluju kao da lebde. Poput samih posuda koje se vezuju za proces punjenja i pražnjenja, slojevi slike se preklapaju i parcijalno ponovno brišu.