„Rekli su mi da planeta ima nervne završetke”, istražuje metode rušenja dominantnih sistema stvarnosti prihvatanjem iracionalnih, magijskih i sakralnih okvira. To su prakse koje iskopavaju prostorno-vremenske kontingencije u kojima se prošli, sadašnji i budući principi stvarnosti prepliću, i koje putuju kroz suprotstavljene stvarnosti: od sakralnog ka sekularnom, od magijskog ka tehnološkom – i nazad.

Motivisan sujeverjima, narodnim predanjima i mitološkim narativima o sovi, projekat „Songs of the Owls” Andreja Beštaka i Anje Leko postao je multimedijalno svetilište, ambijent unutar kojeg srećemo začudni obred premeštanja kostiju, u protokolu čija namena, početak i kraj ostaju izvan našeg dosega.

>>> Stvorili smo je kao digitalnu boginju, prosvetljeno biće koje nas čisti od tehnoloških neprilika – rudarenja podataka, digitalnog nadzora, Would you be interested in building your Mobile app? Try the upgraded business travel tool! It’s your high school friend’s birthday today. Death Calculator ☠️ When Will I Die? Vodi nas ka meditativnom opuštanju, umnožava nas pa rastavlja granice naših tela i uvodi u stanje duhovnog materijalizma. Postiže ono što do sada nismo uspeli – trenutni, ali potpuni zaborav. Otpušta sve one drage neurotransmitere, oblači naše telo u beskonačnost praznine, i to bez onih iritantnih hipertermija ili trizama. Ponekad, kada nas euforija zaborava napusti, u hipnotišućim pokretima svetilište popunjavaju začudni monasi. <<<

Robert Fenrih realizovao je beli pejzaž prostorne instalacije koja je začudno ostavila svet bez života. Rad „suddenly it was clear, yesterday is just a fever dream” postaje stanište misterioznog bića čiji pokreti stalno izmiču našim očima – to biće je u stalnom procesu metamorfoze, izbegava racionalnu i fiksnu poziciju, u apsolutnoj koegzistenciji koja u partnerstvu s prirodnim i veštačkim razbija svete subjekte.

>>> 09:12 danas sam se izmigoljila iz hrapave cevi, sa ukočenim krilcima ponovo ušla u ovaj sterilan ambijent u kojem vas više nema. a sutra se možda probudim suspendovana, pulsirajućih krakova. a pre nekoliko dana pretvorila sam se u hiljade crevnih mikrobiota, iako bez creva. grickale smo svu ovu plastiku oko nas, nazvale se plastožderima. ali to nas je samo uništilo. ponekad me stra

Podseća na nekoga ko je bio ovde, relikvija budućnosti koja se odvija upravo sada pred nama. Refleksija stvarnosti, sva ta simulacija, hiperrealnost, heterotopija u jednom neprestano aktivnom mehanizmu. <<<

Kolektiv ROSE predstavlja „Rose Velvet”, početak izgradnje kimeričnog, digitalnog entiteta koji poput virusa zaposeda mrežne infrastrukture. Rose je influenserka stvorena iz fotografija i audiovizuelnih zapisa troje umetnika pomoću različitih računarskih programa za obradu i veštačko generisanje podataka. Otvorena je, govori o svojim sviđanjima i nesviđanjima, ponekad okupirana banalnostima: lice je virtuelno posredovane autentičnosti.

>>> It’s me! RoSE! Rose Velvet- Tu sam, ćao, hello! Ja sam online, onlajn- onLINE 😀 Reći ću ti sve o sebi: 1. Talentovana! 2. Briljantna! 3. Neverovatna!  4. Zapanjujuća! 5. Spektakularna! Moja infrastruktura je vrlo jednostavan set od 6 ruku i 30 prstiju 2 slomljena, 1 posečen. Klik, klik, klik! Dobar deal, ja mislim, 3-u-1! Baš mi je drago da smo se sreli!  Ne ne, ne pušim- to nije dobro za tebe!  \(×~×)/ <<<

„Rekli su mi da planeta ima nervne završetke”, otvara se kao mesto nestabilnosti, trenutnih stvarnosti u stalnim procesima postajanja i nestajanja, prelaznih subjekata i karnevalskih suspenzija, privremenih ekstenzija u nove nematerijalne, nadrealne i digitalne svetove.

*Izložba je selekcija radova mlađe generacije hrvatskih umetnika i kolektiva premijerno predstavljenih na 63. Porečkom analu koji se održao tokom leta 2023. godine.