Reverse Evolution

Nikola Grozdanović

|

24. maj – 16. jun

 


Sada uvek razmišljam o njemu.
Neprekidno.
Ne bih znao šta da radim da ono nije tu.
Ne bojim se pokrivljenih zuba i krivih očiju
Zubalo je tako staro.
Povremeno skočim samo na tren da me ne vidi,
Praznih očiju želim da milujem vetar
Nedostaje mi taj osećaj
Izlizao se i promenio mi je nagone u životinjske,
Ispuštam smrad i niko me ne razume
Ja sam zubalo.
Građevina i katarza,
Povrh svega jedna velika zabluda i mravinjak po telu.
Kada osetiš milimetar njegovog nosa na licu,
Tada nije blizu.
Pogledaj se dobro, umorile su te prevelike godine
Misliš da poznaješ sebe,
Pa odakle ti toliki zubi
I kuda bleneš sa tolikim očima.
Da, i ti si zubalo
Meteori, rupe, komadine
Svašta je na asfaltu.
Naravno i ti si Zubalo tu.

Fotografije: Velimir Popović