|
25. jul – 10. avgust
Siva faza Johannesa de Pestilentia
Izložba je formirana kao kompleks dokumenata, slika izmeštenih iz falsifikovane prošlosti zaboravljenog avangardnog umetnika, nedovršenog alter-ega autora, koji bi u stvari mogao biti bilo ko. Ovi dokumenti nastaju u izvođenju tragične figure romantičnog heroja, i u njenoj istovremenoj dekonstrukciji. Svesni umetnički anahronizam potiče iz večitog skrivanja u fantazmu o otpadničkoj, egzotičnoj personi, sablasti koja je nevidljiva, ali čiji tragovi i ostaci ne mogu biti izbrisani. Element zazornog proizilazi iz etičkog odnosa prema onome što se dešava iza kulisa – nečemu tako bliskom, a tako nepodnošljivom. Slike su relikti te klaustrofobične, zagušljive intime katastrofičkog subjekta, gde je skrivanje pervertirana igra koja se odvija oko transgresivnog čina, i onoga što dolazi posle.
Predstave zastupljene na ovim slikama sastoje se iz dekonstruisanih idiličnih prizora, nastalih kao reakcija na prenaglašenu dramatičnu sceničnost dekadentnih romantičarskih klišea u slikarstvu. Nastale su spajanjem predstava iz sećanja, koje je blisko kolažnom. U pozadini je nagovešteno prisustvo brisanih prostora idiličnog pejzaža. Portreti (auto-portreti) se svode na antropomorfne kože, ljušture, prazne opise koji konstruišu taj fantazmatski identitet. Njihovo nastajanje može se definisati kao stalni proces zbacivanja tih ljuštura. Za crteže (Neurological Drawings) je karakteristično beleženje nerazgovetnih predstava o unutrašnjosti sopstvenog tela i organa. Impulsi toplote, širenja i grčenja zabeleženi su putem zakasnelog automatskog crtanja, i ono što prenose ovi crteži nije ni spoljašnjost, ni unutrašnjost tih organa, već njihovo stanje između. Kolaži eksplicitno uvode stanje transgresije, klimaksa, prezasićenosti i gađenja (point of disgust), kao kulminaciju jedne artificijelne i hipertrofirane osećajnosti.