Aleksandra Kovačević i Jelena Nikolić
|
26. februar – 14. mart
Apofenija
Izvor: Wikipedia
Apofenija je iskustvo percipiranja šablona ili veza u nasumičnim ili beznačajnim podacima. Termin je pripisan Klausu Konradu[1] od strane Pitera Brugera, [2] koji ga je definisao kao „nemotivisano uviđanje veza“ praćeno „specifičnim iskustvom abnormalne smislenosti“, ali počeo je da reprezentuje ljudsku tendenciju traženja šablona u nasumičnim informacijama uopšte, kao što je slučaj sa kockanjem i paranormalnim fenomenima. [3] On je izveo reč „Apophänie“ kako bi okarakterisao početak zabludne misli u psihozi. Ovaj neologizam se prevodi kao „apofenija“, iz grčkog apo [udaljen od] + phaenein [pokazati], da bi se ukazalo na činjenicu da šizofrenici inicijalno doživljavaju zabludu kao otkrovenje. [4]
Beleške:
1. ^ Conrad, Klaus (1958). Die beginnendeSchizophrenie. VersucheinerGestaltanalyse
2. ^ Brugger, Peter. “From Haunted Brain to Haunted Science: A Cognitive Neuroscience View of Paranormal and Pseudoscientific Thought”, Hauntings and Poltergeists: Multidisciplinary Perspectives, edited by J. Houran and R. Lange (North Carolina:McFarland& Company, Inc. Publishers, 2001).
3. ^ Hubscher, Sandra L. “Apophenia: Definition and Analysis”.dbskeptic.com. Archived from the original on 2012-07-16. Retrieved 2012-07-16.
4. ^ Mishara, Aaron (2010). “Klaus Conrad (1905–1961): Delusional Mood, Psychosis and Beginning Schizophrenia.”. Schizophr Bull 36 (1). pp. 9–13.
Rad koji su umetnice predstavile je video instalacija koja se bavi pitanjem smisla; postojanjem, logikom određenja i njegovom funkcionalnošću.
Okosnice rada su Diznijevi dugometražni animirani filmovi, apofenija i internet.
Fotografije: N. Ivanović