|
9 – 18. april
Zapis u budućnost
Kao simbolički prikaz odnosa između prostora, objekata, tema ili ideja, mape su nam oduvek bile neophodne kako bi sagledali obrise nekog sveta, bilo da govorimo o fizičkoj teritoriji ili raskošnim mentalnim slikama. Moderna kartografija beleži svoje početke u XVI veku sa kreacijom Orbis Terrarum Abrahama Orteliusa, čiji naziv Mario Kolarić opravdano preuzima kao referencu i sam naslov svoje prve samostalne izložbe u Beogradu.
Magična privlačnost starih mapa i njihovo nesavršeno čitanje sveta provejavaju kroz veliki deo crtačkog opusa koji Kolarić delimično predstavlja na ovoj izložbi. U kretanju od sasvim apstraktnih do krajnje plastičnih floralnih motiva, on uspeva da izgradi vizije imaginarnih prostora koji istovremeno sami sebe definišu, ali i opcrtavaju autorovu krivudavu putanju kroz sopstvenu podsvest. Alegorične, apstraktne kompozicije kreiraju duboko lični atlas onostranog, kroz koji on vešto navigira ostavljajući trag maštovitog pogleda ka unutra.
Dvodimenzionalne predstave ovih imaginarnih prostranstava na ovoj izložbi prerastaju u svojevrsni kabinet čuda, deo autorovog istraživačkog procesa koji se bez ustezanja odvija pred publikom. Izložene su „prostorne situacije“ u kojima motivi prvobitno elaborirani kroz crtež dobijaju svoju neuhvatljivu fizičku i taktilnu dimenziju. Ideja „crteža u pokretu“ tako dobija svoje svetlosno i kinetičko otelotvorenje, koje predstavlja samo jednu deonicu puta ka konačnim prostornim konstruktima ovih ideja. Autor
sopstveni istraživački proces stavlja u centar pažnje, deleći sa posmatračem neočekivane alhemične alteracije pokreta koji su do sada bili zarobljeni na papiru.
Mario Kolarić nepretenciozno uklapa i tka različite materijale, forme i agregatna stanja, prolazeći kroz intimnu, samozadovoljnu i entuzijastičnu fantamazgoričnu igru koja je na pola puta između eksperimenta i privida zaokruženog sistema. Istovremeno, on naizgled gospodari i manipuliše vremenom, sveprisutnim elementom koji uvek ostavlja neizbrisiv trag, bilo kroz nepostojanost boje na papiru ili neočekivane transformacije materije u pokretu. U zanimljivom obrtu, koristeći onovremenske teksture i forme Mario zapravo sačinjava zapise koji zalaze u budućnost, kao glasnici koji će autoru pružiti povratnu informaciju o tome šta ga iščekuje na trnovitom putu samospoznaje i pomoći mu da iscrta sasvim nove delove svoje mape.
Ovo specifično „pozorište sveta“ otkriva bogatstvo autorovog unutrašnjeg prostranstva i pruža nam još jedno, neuhvatljivo viđenje umetnikovog ja, koje je u ovom slučaju u stalnom pokretu ka nepoznatom, večito nam izmičući. Na ovoj izložbi imamo priliku da ga, zajedno sa umetnikom, savladamo i sagledamo makar na jedan trenutak, pre nego što se ponovo otrgne u pravcu sledeće vizije – nove metafizičke teritorije.
Tekst: Relja Bobić
Fotografije: N. Ivanović