|
3 – 19. mart
Kao što tvrdi kvantna teorija u primeru „eksperimenta sa dve pukotine“, elektroni, kada se ne posmatraju, simultano funkcionišu i kao talasi i kao čestice. Međutim, kada počnu da se posmatraju, elektroni ispoljavaju isključivo svojstva čestica. Ono što ovaj eksperiment sugeriše jeste da sam čin detektovanja doslovno menja osnovno dejstvo subatomskih čestica. Šta ako on diktira i zakon po kome funkcionišu mikroorganizmi? Za izložbu „Atlas za urbanog putnika“, Nataša Galečić tvrdi da je njeno iskustvo stečeno putovanjima kroz Afriku, Aziju, Evropu i SAD dovelo do stvaranja radova koji su istovremeno centralizovani oko ideje fragmentarnosti i interkonekcije malih jedinjenja koja utiču na ponašanje i formiranje veće celine. Ona preispituje mogućnost sinergije zbira svih ujedinjenih sila nastalih kao rezultat mnogobrojnih individualnih interakcija različitih bića ⎯ bez obzira na to da li je u pitanju posredno, promišljeno ili slučajno delovanje. Galečić o ovom pojmu promišlja kroz gradaciju makrokosmičkih odnosa ⎯ jedinka-jedinci, jedinka-zajednica, zajednica-pejzaž, veštački pejzaž-priroda i na kraju umetnik-publika. Natašin rad iziskuje čak veoma konkretnije pitanje, koje je centralno u ontološkom smislu. Da li ljudska bića i ljudski gestovi funkcionišu na isti način kao i elektroni? Da li prisustvo jednog putnika legitimno menja osnovnu funkciju drugih i obrnuto? Na ovaj način Natašin rad veliča kompleksnost odnosa i uživa u činjenici da mi zapravo ne znamo odgovor na ova pitanja. Njen rad, u svom svom prostornom poigravanju, misaonoj distanci i detaljnim nijansiranjima, aktivira prostor na takav način da njegovi elementi, kada se posmatraju, konvergiraju sa posmatračem i počinju da se ponašaju kao elektroni postajući čestica realnosti koja je osobena i povezana sa određenim posmatračevim svetom. Natašini gestovi razmatraju prirodu putnika koji je ujedno i čestica i talas ⎯ jedinstven stav u kome ste ujedno i deo sistema i neko ko se naizgled samo kroz njega kreće, imajući u vidu da kada se posmatra, efekat na zajednicu je u nekoj manjoj meri jasnije izražen, dok ukoliko posmatranja nema, dolazi do prkošenja zakona fizike. Učinak nije ni ovde ni tamo, nije ni merljiv ni nemerljiv, niti činjenički niti isključivo teoretski. Pulsirate u isto vreme i kao pridodati element i kao talas koji prožima strukturu, i možda je na kraju baš ova dualna priroda svih bića zapravo ono što sve drži zajedno.
Tekst: Don Kramlič
Prevela: Nataša Galečić
Fotografije: Nataša Galečić, N. Ivanović