|
6 – 17. decembar
Izložba „Negativ”, autora Ivana Jeremića, u sklopu doktorskog umetničkog projekta, pod nazivom „Čovek u eri transhumanizma i novih medija”, nudi publici teorijski utemeljen, kritičko-subverzivan pristup razmatranja negativnog prostora i posledica aktuelnog tehničko-tehnološkog razvoja. „Negativan prostor naspram čoveka”, u široj postavci analize, podrazumeva sva odstupanja od načela humanizma i uključuje aktuelne tendencije, utopijske i radikalne vizije transhumanizma.
Ivan Jeremić, u susretu sa savremenim ljudskim stanjem, sopstvenim delom ciljano intenzivira sagledavanje raskola, nastalog između čovekove težnje ka progresu, tj. tehnički omogućenoj „sveprisutnosti” i čovekovog otuđenja. On problematizuje imanentnost transhumanističkih postavki za pozitivan razvoj čoveka i njegovih potencijala, kroz introspektivno razotkrivanje tragova ovih procesa. Njegovi stavovi su zasnovani na ličnom buntu, zapitanosti i odbrani humanizma, u vidu otpora prema represiji, koju on uočava u savremenim životnim okolnostima.
Umetnik, snagu sopstvene kritike vidi u sučeljavanju publike sa umetničkim radovima, koja je na poziciji svedoka njegovih unutrašnjih previranja. Autorova težnja je da podigne budnost i „pogled”posmatrača na uvek značajna pitanja vezana za ljudske slobode, različitost, prirodu ljudskih izbora i dometa. Radovi Ivana Jeremića razmatraju psihološke, asocijativne „prenose” uticaja, „dodiruju” potencijale prevodivosti i interpretativne granice od ili ka prostoru digitalnog, kao i promene svesti i savesti čoveka pri recipiranju dejstva „hipermedijuma”.
Umetnički izbor, koji je on načinio je pred nama; čvrst i nepokolebljiv u materijalu realizacije radova, a time i dovoljno subverzivan u savremenom društvenom i umetničkom kontekstu. Svoj put ka umetničkom jeziku, on ostvaruje reverzibilnim kretanjem, u dodiru sa kamenom, koji oblikuje poput žive energije vodenog toka. On se uliva i izdvaja iz kamena, svodeći sva beskrajna opažanja i strujanja u hijeroglif. Postavka ovih radova, koncipirana je od pojedinačnih celina, koje mogu da ostvare različite sklopove prilikom grupisanja, u zavisnosti od njihovog pozicioniranja u samom prostoru.
Ivan Jeremić, stvara radove izuzetne sugestivnosti, koji nas, donekle, podsećaju na ono, što bismo mogli nazvati savremenim „krajputašima” ili „stećcima”. Oni govore o čoveku, koji je van sopstvenog „mesta stanovanja”, koje je i određenje njegove životne snage. To su današnji „spomenici čoveku, koji je na raskrsnici, opomena” ili znak pokraj puta o potencijalnom približavanju trenutka čovekovog (pre)stanka postojanja u zdravoj simbiozi sa sopstvenom prirodom i načelima. Radovi Ivana Jeremića su stilizovani prikazi uticaja, kroz ljudsko i umetničko delovanje u jednoj epohi, pre i u toku, onoga što se potencira kao prelazak iz biološkog u kibernetski organizam i pre no što se potpuno, samim tim i nekritički utone u opsene kiberprostora.
Tekst: dr um. Jelena Marković
Fotografije: Vladimir Opsenica