U10 u aqb

|

projektni prostor aqb, Budimpešta, Mađarska
29. novembar 2018 – 4. januar 2019.

Izlagači: Lidija Delić, Nina Ivanović, Sava Knežević, Isidora Krstić, Iva Kuzmanović, Nemanja Nikolić i Marija Šević


U10 je umetnički kolektiv iz Beograda koji je nastao 2012. godine kao reakcija na tadašnji nedostatak umetničkih institucija i izlagačkih prostora. Oni su otvorili nezavisni, neprofitni umetnički prostor koji je posvećen predstavljanju i promociji mladih lokalnih umetnika. Od tada, U10 je postao nezaobilazno mesto na beogradskoj sceni savremene umetnosti i zahvaljujući brojnim saradnjama sa sličnim inicijativama iz regiona i inostranstva, teži da učini srpsku savremenu umetnost internacionalno vidljivom.

Umetnici koji čine kolektiv U10 su povezani zajedničkim načinom razmišljanja, sličnim pogledima na svet i kolektivizmom, ali u individualnoj umetničkoj praksi, svako razvija svoju ličnu poetiku. U svom slikarstvu, Nemanja Nikolić je počeo da razvija sopstveni način transponovanja filma, zvuka i muzike služeći se jezikom geometrijske apstrakcije. Njegov fokus nije na filmskom narativu, već na kinematografskim kodovima: kadru, rezu i ritmu njihovih međusobnih smenjivanja. S druge strane, Iva Kuzmanović koristi reference iz pop-kulture kako bi preispitala sećanje na svoje prvo erotsko iskustvo i stav prema sentimentalnosti uopšte, tako što stvara slike koje u isto vreme odaju poštu njenoj neosuđujućoj naivnosti, i ironično je kritikuju. Marija Šević slika intimne, budoarske scene koje predstavljaju mlade ljude izgubljene u trenucima dokolice, zabave i beskrajnog noćnog života. Ona stavlja posmatrače u poziciju voajera, čineći ih saučesnicima u situacijama u kojima linija između zadovoljstva i destrukcije nije jasno definisana.

Umetnička praksa Lidije Delić se zasniva na intermedijskom istraživanju odnosa između njenih unutrašnjih procesa i prostora koji je okružuju. Ona širi i preobražava unutarnje prostore koji su sačinjeni od osećanja, snova, sećanja i mašte kroz njihovo premeštanje u fizički prostor i atmosferu galerije. Fascinacije svakodnevnicom i mestima koje je imala priliku da poseti, dokumentuje fotoaparatom i kasnije nacrta, su navele Ninu Ivanović da stvori monumentalne, ali ipak delikatne prostorne crteže od žice na kojima su prikazani urbani ili prirodni pejzaži koji predstavljaju neku vrstu dnevnika. Instalacije Isidore Krstić su takođe neka vrsta vizuelnog eseja, u kom ona pronalazi svoje slabosti, strahove i anksioznosti koji se tiču njenih sećanja i iskustva iz svakodnevnog života. Ona kroz gotovo ritualne pokrete interpretira i oblikuje ova osećanja u artefakte koji otelotvoruju njena nekadašnja osećanja i sećanja. Pre nego da gleda unazad, Savi Kneževiću je budućnost glavna tema. Njegov rad se bavi sposobnošću pojedinca da stvori sopstveni sistem u kom može nasamo da fantazira o tome kako budućnost može da izgleda, iako ga to samo može dovesti do razočarenja.

Kroz motive ličnih prostora, svakodnevnice, sećanja, budućnosti i intimnosti, umetnosti kao dnevnika, pop-kulture i stvaranja odnosa sa publikom, svaki od umetnika i umetnica koji čini kolektiv U10 stvara sopstvene narative koji mapiraju njihov lični prostor i iskustvo. Njihov prepoznatljiv kolektivni identitet, kao i raznolikost radova u pogledu medija i tema predstavljenih na zajedničkoj izložbi, daju dobar uvid u sprsku savremenu scenu mladih umetnika.

Tekst: Sanda Kalebić
Fotografije: Aron Veber