Umetnički kolektiv 280A i pozvani umetnici
|
7 – 23. novembar
Učesnici: Olga Holcšu (Nemačka), Eš Garvud (Australija/Sjedinjene Američke Države), Emir Šehanović (Bosna i Hercegovina), Agnes Varnaj (Mađarska/Austrija), Marija Trabulo (Portugal), Martina Menegon (Austrija/Italija), Saša Kurmaz (Ukrajina), Magdalena Zoledz (Poljska), Suzana Hofer (Austrija), Lisa Jeger (Austrija), Eos Kvin (internacionalno), Mihaela Puc (Austrija), Ernst Lima (Austrija), Kristijana Pešek (Austrija), Isidora Krstić (Srbija/Austrija) i Filip Pes (Austrija/Nemačka)
Za izložbu „Hram Ega“ (Church of Ego), grupa „izabranika“ okupila se oko virtuelnog simpozijuma: transformativnog procesa koji je učesnike proveo kroz različite stanja digitalizovanog ja. Izloženi radovi predstavljaju artefakte posvećene novonastalom Hramu Ega.
Hram Ega se seća svih i slavi svakoga ko pristupi njemu.
Ti biraš u šta ćeš da veruješ.
Da li si možda fundamentalista?
Tvoja vera je prazna,
Fali joj prava posvećenost.
Zato su ti potrebni rituali i repeticija.
Trebaju ti klikovi, svajpovi, flikovi, tapovi.
Linkovi, hakovi, lajkovi, fidovi i frendovanja.
Trebaju ti selfiji.
Tvoji selfiji su prazni rituali tvog ja.
Sve tvoje fotografije će postati arhiva tvog sopstva.
Tvoje virtuelno groblje.
Tvoje digitalno ja je drugo ti. Ništa više od duplikacije.
Privatnost, publicitet, publika i tvoje ja su međusobno isprepletani.
Postoje samo u odnosu na nešto drugo.
Tvoje ja nije nekakav statični identitet, već priča istkana od svih prošlih iskustava, budućih težnji i želja i trenutnog stanja stvari oko tebe.
Tvoje ja nije dato, već je naučeno kroz vreme, kao jezik.
Tvoje virtuelno ja je stvoreno kako bi sve tvoje optimizacije imale svoje mesto.
Ti si svoja sopstvena hiper-stvarnost (hyper-reality).
Zamisli da zapravo postaneš svoj alter ego, svoj sopstveni avatar.
Ili otelotvorenje svojih sopstvenih ideja.
Tvoja svetla i mračna strana diriguju „melodiju“ tvoje pesme.
Pesmu koju ti sam moraš čuti, pre svih.
Senka je uvek tu, i uvek će te pratiti.
Tvoja mračna strana je skrivena i zakamuflirana – to je tvoj bolni pokušaj da zaštitiš sliku sebe koja se uklapa u narativ koji ti odgovara.
Da li osećaš daleke potrese?
Sve što treba je da VERUJEŠ u božansku silu koja će te spasiti i zaustaviti svu patnju.
Zamisli da nisi više tu, da ne živiš više. Nisi pod zemljom, već je tvoje lice i cela tvoja pojava jasno vidljiva. Emituješ sjaj u večnost.
Sad si svoj sopstveni hram. Prikloni mu se i prihvati ga u potpunosti.
Fotografije: Suzana Hofer, Filip Pes