The fear of returning replaced by the fear of never returning

|

44.81141564423835, 20.454485197051067

13 – 26. decembar 2021.

Autorka: Jelena Fužinato


Rad Jelene Fužinato The Fear of Returning Replaced by the Fear of Never Returning (Strah od povratka zamenio je strah da se nikada neću vratiti) realizovan je u okviru projekta DIALOG u saradnji sa umetničkim prostorom IDEAL iz Lajpciga i Umetničkim kolektivom U10 iz Beograda. Rad pripada Jeleninom opusu koji markira momente složenog procesa ekspatrijacije i repatrijacije. Crteži prikazani na bilbordima imaju funkciju pomoći u pamćenju, navodeći emocionalne faze, i beleže evoluciju misli u procesu migracije. „Strah od povratka zamenio je strah da se nikada neću vratiti” je rečenica koja beleži autorkina osećanja na početku procesa ekspatrijacije (2011) i emocije taložene tokom deset godina (2021).

„U prvim fazama migracije, to je egzistencijalno pitanje. Napuštanje rodne zemlje je imperativ potkrepljen željama i obećanjima drugačijeg života. Spojen sa iskustvima migracija predaka, rastanak dobija emocionalnu težinu na složene načine. Dva stanja prevladavaju: „Ne mogu da zamislim povratak”, nasuprot: „Maštam o povratku”. U prvim godinama dominantno je osećanje beskrajne nesigurnosti, a zatim se sporo i neprimetno razvija otpor prema svakodnevnim osećajem drugosti. Trenutak smene između ova dva stanja ostaje nedefinisan, ali ipak označen u jednoj rečenici: „Strah od povratka zamenio je strah da se nikada neću vratiti”. Svi napori u prvim godinama odlaska usmereni su na sprečavanje povratka. Maštanje i želja za životom negde drugde polako i podsvesno bivaju zamenjeni rastućom težnjom za povratkom. Prividna nemogućnost integracije preuzima maha, a domovina postaje novo mesto iz mašte.”

Navedena rečenica spaja dva kontradiktorna argumenta usmeravajući temu migracija u dva suprotna pravca. Zajednički imenitelj u oba slučaja je strah – kao sputavajuća emocija koja održava dijasporsku odrednicu primarnom identifikacionom karakteristikom. Reči na bilbordima u Lajpcigu i Beogradu otkrivaju samo po deo rečenice. One su dodeljene geografskim lokacijama odgovarajućeg osećaja anksioznosti. Reči su uhvaćene kao zamrznuti trenuci u stalno promenljivom emocionalnom razvoju „obezdržavljenih” građana.