WE ALL P (r)ay for the internet, Pavle Banović
Galerija Novembar
9. 3. – 24. 4. 2023.
Možda nije ni potrebno više pisati o ovoj izložbi?
Da li je ona to postala trend?
Taj seronja Pavle, uspeo je!
Nije kao da to nismo očekivali. Mada u životu koji je danas izjednačen sa internetom postoji bezbroj ishoda u kojima se jedna situacija, život, plan, šetnja ili odlazak do prodavnice mogu odigrati. Jedan selfi ili koreografija na TikTok-uindividuu mogu učiniti viralnom. Međutim, čini se da stvaralaštvo Pavla Banovića nije efemerno kao TikTok trendovi, ali čak i da jeste, ostalo bi zauvek zabeleženo negde među beskonačnim kodovima na mreži.
Da li je Pavle zaista uspeo? Šta je uspeh u doba interneta? Pregledi, lajkovi, šerovi? Izložbeni format postaje novi post na Instagram-u ili deo mesečne rekapitulacije na Instagram story-ima. Zar nismo previše umorni od notifikacija, potrošeni i pred pucanjem dok besciljno skrolujemo i lutamo beskonačnim morem dostupnih informacija. Svi smo poput programiranog ranjenog psa robota koji ne planira i ne može da stane, jer šta će ako se ugasi? Šta će ako mu baterija istekne? Ko je on kada nema struje i internet konekcije? Da li on tada uopšte postoji?
Ovaj mladi umetnik veoma dobro zna šta znači biti hronično online, te svoju samostalnu multidisciplinarnu izložbu, čija se tematika najšire moguće može opisati kao odnos ljudi i tehnologije, koncipira sa time na umu.
Izbledela, maglovita i poput davne prošlosti zabeležena stvarnost još uvek se nazire u Pavlovim delima. Vintage filter primenjen na fotografiji ili pravi analogni foto-aparat beleži dve daleke, melanholične, nepoznate figure na prostranstvu okruženom soliterima. One su tu, kao neka vrsta prozora u realan svet okružene, preokupirane i zarobljene tehnologijom. Obilaženjem postavke u galeriji Novembar na prvi pogled možemo ostati zbunjeni, nevidevši početak i kraj, pa, isprva, ni redosled ni smisao. Ovakva postavka zahteva izvesno adaptiranje na hipereksponiranost mnoštvu informacija, medijuma, poruka, instrukcija, zvukova i kretanja. Ne očekujemo da se na izložbi osećamo kao da smo iznenadno upali u ekran nekog tinejdžera sa poremećajem pažnje kojem su desetine aplikacija aktivne u pozadini. Međutim, ubrzo nam postaje jasno o čemu je reč i šta je stanje koje teži da bude ostvareno jer kao što je u propratnom tekstu izložbe napisano: „Nemoguće je više posmatrati svet očima koje nikada nisu birale sliku za Instagram”. Pavle nam omogućava da kroz ovu izložbu fizički iskusimo postojanje na internetu.
Dok stojimo u prvoj prostoriji pred nama „realnost” provučena kroz melanholični, estetizovani filter, iskrivljenja zamrznuta mutna fotografija sa Google Maps razlivena na dve površine (na zidu i podu), pored nje je glitch-ovana fotografija i priča o devojci koja postoji samo tu i tada kao glitch u sistemu. Tu je naravno i pas-robot čija projektovana figura živi svoj najbolji život (living his best life) na praznoj kartonskoj kutiji od televizora. Takođe, ljubavno pismo zabeleženo na Google review-u dok se na drugoj strani sobe nalazi video rad prikaz iscrtavanja prašine na ekranu telefona u Paint-u. Ova prostorija ispunjena je radovima u čijem vizuelnom jeziku dominira sarkazam. Pavle se vešto koristi ovim elementom kako bi komentarisao i propitivao bizarnost, a sa druge strane i ozbiljnost u kojem se naše društvo trenutno nalazi. Besciljne, svakodnevno prisutne i do sada ignorisane tačkice na našim ekranima sada su umetničko delo za sebe, a ljubav (umetnikovo ljubavno pismo), najveće i najvažnije osećanje u ljudskom životu, postaje samo još jedan potpuno irelevantan i zanemarljiv komentar na internetu.
U sledećoj prostoriji nalaze se četiri video instalacije za koje je predviđeno da budu puštene u isto vreme, svaka različitog trajanja tako da onemogućavaju posetiocima da sadržaj konzumiraju pojedinačno i u celosti. Ovakav kustoski postupak odlično se uklapa u koncept čitave izložbe i daje joj neku vrstu vrhunca. Kroz haotičnost, nelagodu, glasne zvukove i nekontrolisana svetla posmatrač je prinuđen da gleda u više ekrana i projekcija različite veličine dok primorava svoj mozak da se fokusira na svaki stimulans u isto vreme, simulirajući zapravo svakodnevno iskustvo današnjice u prostoru u kojem ga ne bismo očekivali niti poželeli. Naravno da svaki od ovih radova nije nastao u odnosu na druge koji ga okružuju u ovoj postavci, već i jeste namenjen za samostalno posmatranje.
Ova izložba, ali i ovaj tekst, postavili su mnoga pitanja za koja sumnjam da postoje egzaktni odgovori (ili ih bar ja ne znam). Ali valjda nije ni poenta znati odgovore, već biti spreman da kreiraš zabavan sadržaj vredan konzumiranja? Šta znam, pogledajte izložbu, jer je zasigurno jeste sadržaj vredan konzumiranja ili ako ništa bar fotke na Instagram-u galerije Novembar. Završila bih ovde tekst jer počinjem da bagujem.
*Referenca na tekst poznate pesme hrvatskog benda KUKUS pod nazivom ON/OF iz 2021. godine koja je postala viralna na društvenoj mreži TikTok poslednje dve godine.