|
Umetnički prostor U10
1 – 24. april 2024.
Učesnici: Dunja Belić, Iva Dimitrijević, Aleksandar Jovanović, Radmila Korać, Anđela Kopanja, Sanja Lazić, Bojan Milenković, Marijana Nedeljković, Miloš Pejčinović, Mina Radovanović, Katarina Rakić, Jelena Rendulić, Saška Ristić, Sofija Stevanović, Ana Stojković, Ivanja Todorović
Serijom radionica glumačkih vežbi, debate i umetničke saradnje, grupa studenata FLU i istorije umetnosti u organizaciji studentkinja umetnice Ane Stojković i istoričarke umetnosti Dunje Belić, istražuje mogućnosti stvaranja atmosfere iskrenosti i zajedništva u sterilnom galerijskom prostoru. Izloživši pritom sebe posetiocima Umetničkog prostora U10, učesnici nastoje da pokrenu pitanja o odnosu samoreprezentacije i iskrenosti pri procesu sopstvene afirmacije na sceni.
Verbalna i telesna improvizacija uvodi učesnike u situaciju prinudnog reagovanja, razbijajući pritom strah od izražavanja mišljenja koji mladi umetnici i stručnjaci osećaju u susretu sa scenom. U ovom pristupu nema glupih pitanja jer se poštuje izazov davanja odgovora. Pravila improvizacije, a pre svega obavezna brzina i prihvatanje ponuđenog, neutralizuju inhibicije. Fokus međusobne razmene su psihološki efekti galerijskog prostora na glasove mladih, neafirmisanih stručnjaka. Zašto imamo zadršku od postavljanja pitanja u galeriji? Što je tako teško otvoreno i kritički razgovarati o svom radu i radu svojih kolega? Iz prethodnih iskustava, kako fakultetskih tako i kustosko-izlagačkih, studenti razvijaju potencijalne situacije među akterima na sceni (izlagačima, profesorima, galeristima…) u igru uloga koja teži apsurdu, pa i banalizaciji prisutnih normi. Cilj je ostvariti kritičku distancu od utvrđenih načina razvijanja, prezentacije i interpretacije umetničkog rada. Razbivši uštogljenost novonastale grupe, radionice u drugoj polovini programa usmeruju nastali potencijal za divergentno mišljenje ka razvijanju rešenja za nove umetničko-kustoske radove. Kao sredstvo za njihovu kristalizaciju, debatne vežbe iziskuju od učesnika preciznu argumentaciju stavova o sceni i svojih kreativnih odluka. Za uspešan razgovor o sopstvenom radu, ali i komentarisanje radova drugih, nakon oslobađanja od psiholoških zadrški pri javnom govoru, neophodno je imati i čvrstu logičku bazu. Osim što je debata dinamičan pristup razvoju argumentacije, ona pruža samopouzdanje pri odbrani stavova. Šta više, kroz IzložiSe se istražuje mogućnost upotrebe debatnog promišljanja u kreiranju novih umetničkih i izlagačkih sadržaja.
U kulminaciji programa, cilj je kreirati predloge za nove forme i koncepte umetničke saradnje, koji će svojom iskrenošću, kritičnošću i prisutnošću izložiti i generaciju mladih umetnika i istoričara umetnosti, i afirmisane aktere na sceni koju dele.