Kada rad radi?

Jovana Blagojević

|

10 – 25. maj


„Kao većina moje generacije, vaspitavan sam uz izreku: ‘Đavo uvek pronađe neki nestašluk za besposlene ruke.’ Kako sam bio izrazito dobro dete, verovao sam u sve što mi kažu i formirao sam savest koja me je činila sklonim napornom radu sve do današnjeg dana.”

Bertrand Rasel, iz eseja U slavu dokolice

 

Jovanin projekat bavi se istraživanjem vrednosti koje dovodimo u vezu sa radom. Kada rad stvara vrednost i smisao naspram besmislenog radoholičarstva, sofisticiranog ropstva? Sociologija nudi dve definicije rada: kroz antropološku vizuru, rad je svesna svrsishodna praksa kojom čovek proizvodi sebe kao kulturno i istorijsko biće; u užem, ekonomskom shvatanju, rad je proizvodnja materijalnih dobara i profesionalnih društvenih delatnosti kojim se zadovoljavaju osnovne potrebe društva i onih koji obavljaju radnu delatnost. Ovo dvostruko značenje, dve strane istog novčića, ukazuje na značenje rada u formiranju društvenih okvira: da ljudsko biće može postati istorijsko biće samo ukoliko proizvodi materijalna ili nematerijalna dobra za sebe i druge. Ovom idejom smo oblikovani još od detinjstva kroz misli i izreke o radu prema kojima smo vaspitavani i koje Jovana pronalazi u literaturi, kao i u sećanjima na sopstveno detinjstvo: „Oj, lenjosti, gora si od bolesti”, insistirala je njena majka.

Najveći deo ovog rada razvijen je tokom rezidencije AIR InSilo u Holabrunu, u Austriji, u periodu između 13. februara i 18. marta 2024. godine. Jovana je bazirala svoje istraživanje na obuhvatanju različitih misli i rečenica o radu: onih koje oblikuju naše vrednosti vezane za rad i našu potrebu da stvaramo u najširem smislu, i onih koje nas poništavaju i vode u obesmišljene prekovremene sate i prekarijat. Nadalje, fokus je i na vrednosti slobodnog vremena – dokolice, koja bi trebalo da dodaje kvalitet životu. To je vreme kada smo, između ostalog, u prilici da preispitamo zašto i šta radimo, ali je sve više potisnuto društvenom normom samo-optimizacije kroz fitness i wellness, koji ponovo služe povećanju naše produktivnosti. Istraživanje je sprovedeno kroz izučavanje literature na ovu temu, kao i razgovore sa ljudima, počevši od pripadnika lokalne umetničke dijaspore. Rezultati ovog istraživanja su artikulisani kao ukrštenica – preplet misli i uverenja o radu koji oblikuje naše individualno i javno mnjenje, u formi zastave velikih dimenzija na kojoj su izvezeni ključni pojmovi i izreke o radu, uglavnom preuzeti iz intervjua*.

 

Jovana Blagojević i  Ksenija Jurkova i Martin Brajndl ( AIR InSilo)

 

Učesnici razgovora-intervjua, iz kojih su izvedene rečenice za zastavu: moja majka, moj tata, Dejan Kaluđerović, Elet, Erwin Wurm, Jelisaveta Rapaić, Ksenija Erjavec, Miroslav Mandić, Sanja Anđelković, Željka Aleksić.

Učesnici izrade zastave: Kaja Ćirilović, Anita Spasenović, Ksenija Erjavec, Hemnalina Miresković, moja majka, Ratka Marić, Sun Mandić, Zoka Ignjatov.

Video radovi su snimljeni za vreme u prostoru rezidencije AIR InSilo, koristeći zatečenu prostorno specifičnu instalaciju prethodnog rezidenta, Emirhana Akina.

*Nekoliko pojmova je izvedeno iz eseja U slavu dokolice Bertranda Rasela, jedan korišćenjem Chat GPT bota i jedan koji predstavlja šifru iz Simsa – motherlode (služi da se dobije novac u okviru igrice).