Ljubljana Art Weekend
23. – 26.05.2024.
Ljubljana Art Weekend nosi naziv “Selling Out” i oko centralne izložbe u Midas prostoru okupio je raznolike umetničke prostore širom grada u zajedničkoj misiji – promovisanje savremene umetnosti i mahom mladih umetnika. Umesto zamorne šetnje od galerije do galerije, program je nudio svojevrsno putovanje kroz više od 25 institucija, projekata i izložbenih prostora koji nude privlačne i raznolike programe – od izložbi do vođenih tura, radionica i drugih događaja. Ključna prednost ovakvog pristupa je bila mogućnost da se u kratkom vremenskom periodu sagleda kompletniji presek aktuelne umetničke scene nego što bi bilo moguće učiniti jednom izložbom i jednim konceptom. Simbiozom koja podržava lokalnu publiku, ali daje i stimulišuću prezentaciju ljudima koji se možda prvi put susreću sa savremenom umetničkom scenom Ljubljane čini se da je ovogodišnji kustoski tim, predvođen kolektivom ETC magazina – Ajdom Anom Kocutar, Hanom Čeferin i Larom Mejač, uz gostovanje Tīne Pētersone, osmislio program koji na kvalitetan način ostvaruje ovaj ambiciozni cilj. Njihova kustoska pozicija prožima se kroz manifestaciju, nudeći iskustvo koje uspešno spaja lokalni kontekst sa globalnim umetničkim tokovima.
Srž ovogodišnjeg izdanja Art Weekend-a nesumnjivo je bila centralna izložba u nekadašnjoj prodavnici Midas, prenamenjenoj u izložbeni prostor. Ovde su mladi umetnici, okupljeni kroz publikaciju ETC magazina, ponudili provokativne radove koji se bave kompleksnim odnosom između umetnosti i rada u savremenom društvu. Kustoski koncept izložbe pod nazivom “Selling Out” je objedinio raznolike umetničke pozicije usmerene ka propitivanju pojma rada – bilo da je on plaćen, neplaćen, fizički, mentalni, konstantan ili povremen. Izloženi radovi otvorili su niz pitanja o komodifikaciji kreativnog rada, izmičućim granicama između profesionalnog i ličnog, kao i sve prisutnijoj eksploataciji radne snage u sferi kulture. Instalacije, skulpture, slike, video-radovi i performansi mladih autora su ponudili ličnu perspektivu usmerenu na procese stvaranja u doba kad se od umetnika očekuje da budu preduzetnici, brendovi, zvučna imena. Njihova dela su svedočila o tenzijama između težnji ka autentičnosti i zahteva tržišta, između slobode izraza i egzistencijalnih prinuda. Centralna izložba Art Weekend-a vešto je ocrtala ključne koordinate diskursa o prekarnom radu u umetnosti, pozivajući na preispitivanje ustaljenih predstava o umetničkoj produkciji i recepciji. Okupivši raznolike glasove mladih stvaralaca od Balkana do Baltika, ona je ponudila uvid u žive borbe, strategije otpora i eksperimente sa novim modelima rada i saradnje izvan okvira tržišta i establišmenta. Iako specifična po tematskom fokusu, ova izložba je uspešno poslužila kao polazište za sagledavanje raznorodnih pristupa prezentovanih na ostalim lokacijama širom Ljubljane. Ona je otvorila prostor za promišljanja o budućnosti umetničkog rada, pozivajući na kritičko preispitivanje odnosa između estetske i upotrebne vrednosti u svetu sve većih nejednakosti.
Na ulazu u prostor nalazio se kratak tekst, čiji prevod bih izdvojila u celosti kao primer dobre prakse u kome se efektno i jasno izložba čini dostupnom širokom broju publike:
„Većina nas se retko kada zaustavi da dovede u pitanje osnovne pretpostavke koje leže u osnovi našeg rada: zašto radimo, za koga, za koju platu i kakav je pravi značaj našeg rada. Da smo to učinili, možda bismo shvatili da smo često slepi na sistemske okolnosti koje oblikuju naše živote, čime se povećava teret usmeren na pojedince. Ovaj sistem, suptilno promovisan kao praćenje strasti i ljubav prema onome što radite, često dovodi do prekomernog i neplaćenog rada, zarobljujući pojedince u začarani krug iscrpljenosti i neispunjenih obećanja. Svet umetnosti nije izuzetak, umetnici, kustosi, autori i producenti često žongliraju više uloga, resursa i rokova u neumornom ciklusu. Mnogi se nađu u situaciji da nose više šešira, rastegnuti do krajnjih granica kako bi opstali. Uprkos ovoj borbi, postoji i otpor. Umetnici istrajavaju, stalno producirajući, izlažući i umrežujući se kako bi održali vidljivost u ovoj industriji koja sve više traži. Ipak, po kojoj ceni?
Izložba se održava u bivšem tržnom centru koji, ispražnjen od robe, poziva nas da razmislimo o hiperprodukciji, (samo)promociji i zarobljenosti u strukturama koje nas iscrpljuju. Prostor je nazvan po mitskom kralju Midasu čiji je zlatni dodir proizašao iz pohlepe i taštine i bio uzrok pustoši kako je sve što je dotaknuo, uključujući i ono što mu je zaista bilo potrebno za život, pretvorilo u zlato. Sličan je i imperativ rasta kapitalizma, odvojen od žive stvarnosti, iscrpljujući neke, izgladnjujući druge i besramno nagrađujući 1%.“
Neki od radova u ovom prostoru koji se izdvajaju po svom pristupu upravo navedenim fenomenima bili su rad Nikine Kupirove „Žena u zelenom“ koji isprepleće misteriju ubistva Agate Kristi sa cvetom orhideja kako bi se predstavili konflikti ženskog i umetničkog iskustva kroz preispitivanje ženskog rada i strogih hijerarhija klase i društva, kao i složen odnos između ženskog identiteta, društvenih očekivanja i umetničkih ambicija. U radu Željke Aleksić “Das Kapital” je studiozno sastavljena i izložena materijalna i emotivna cena ulaganja u sebe kao umetnika. Ovi radovi, kao i mnogi drugi na izložbi, uspešno su problematizovali nemogućnost „izlaska“ iz kapitalističkog sistema, kao i ulogu umetnika i identitetske politike unutar ovog sistema.
Pored glavnog izlagačkog prostora, posebno upečatljiv momenat tokom Art Weekend-a bio je deo programa koji se našao između mnogobrojnih šetnji i diskusija, a to je bila poseta Akademiji likovnih umetnosti (ALUO), tokom koje su studenti pripremili prezentacije svojih radova. Otvorenost za diskusiju mladih umetnika o svojim radovima došla je kao osveženje između zaokruženih izložbenih celina. Direktna komunikacija sa akademijom, kao jednim od ključnih činilaca savremene umetničke scene, otvorila je vrata studentima da prezentuju i diskutuju o svojim radovima sa mnogobrojnim kustosima, kao što je bilo i uživanje razgovarati sa njima o njihovom procesu i razmišljanju o radu i umetnosti.
Između brojnih prostora Art Weekend-a, izdvojile su se mahom samostalne izložbe poput izložbe Beatrice Moumdjian “Restoring from a Void. Excavation Sites and Magic Cities” u umetničkom prostoru Škuc, gde su predstavljena tri projekta sa međusobno povezanim narativom prepunim praznina i subjektivnih percepcija istorijskih prekretnica. Uz ovu izložbu izdvajaju se i izložbe Lucije Rosc “BABIŠČINA” u galeriji Kresija, sa sjajnom izložbenom premisom i postavkom u kojoj se prepliću nasleđe i zubi, retrospektivna izložba “San Lorenzo” Tadeja Vaukmana u Ravnikar galeriji, kao i izložba u MG+MSUM “Constellations of Multiple Wishes: Along the Eastern Horizon.”
Sveukupni utisak koji je ostavio Ljubljana Art Weekend je, barem sa spoljašnje strane, ta mreža podrške koja počinje sa kustoskinjama ovogodišnjeg izdanja, kroz časopis i podršku mladim umetnicima, a seže do simbola “%” koji je obeležavao vrata raznorodnih prostora za savremenu umetnost po gradu. Nadovezujući se na tradiciju konceptualne umetnosti i institucionalne kritike, centralna izložba ljubljanskog Art Weekend-a podsećala je da umetnost možda ipak na neki način poseduje moć da demistifikuje ustaljene obrasce potčinjavanja rada kapitalu. Ona je nesumnjivo poslužila kao žižna tačka čitavog događaja, potvrđujući da mladi i misleći umetnici nisu spremni da olako prihvate prekarni rad koji im je serviran.