Sećaš se kad si rekao to je to, samo je pitanje da li ćemo izdržati. Nismo.
Mia David
Galerija Novembar
27.01.2024. – mart 2024.
Izložba pod nazivom Sećaš se kad si rekao to je to, samo je pitanje da li ćemo izdržati. Nismo. autorke Mie David otvorena je krajem januara u galeriji Novembar.
Izložba je smeštena u dve prostorije: u prvoj su izloženi neonski ekrani sa tekstovima u vidu kajron poruka, dok je u drugoj sobi izloženo sedam slika na platnu. Kajron tekstovi namenjeni su kao neka vrsta smernice za čitanje ovih slika; u katalogu izložbe, nalaze se parovi tekst-slika koji bi trebalo da predstavljaju povezane celine.
Umetnica je govoreći za Vreme naglasila kako su dva segmenta izložbe naizgled nepovezana, što je naizgled bila i namera. David kaže:
Htela sam da se oseti matriks misli, glava koja ne može da prestane da radi. Htela sam da to bude hladno, nešto što ne kontrolišem. Na suprot toga su slike, na prvi pogled, totalno nepovezane, ali zapravo je to stomak.¹
Prva soba puna ekrana sa klizećim tekstovima i druga sa platnima slika sasvim su efektan koncept kada se posmatraju zasebno. Međutim, iako ovakav kontrast često može da proizvede interesantan spoj, na ovoj izložbi ne deluje kao najsrećnije rešenje. Efekat ulaska iz vizuelno (i emotivno) glasne simulacije overthinking-a u gotovo sterilnu, tihu prostoriju platana toplih boja donosi zbunjujući osećaj nepovezanosti. Efekat kontrasta dostiže svoj potencijal jedino kada između dve suprotstavljene strane postoji spona.
Sama platna su intimni prikazi ženske seksualnosti, izričito ne-erotske, već emotivne prirode. Ovakvi prikazi ženske senzualnosti veoma su bitni, jer nedvosmisleno odbacuju stereotipnu male gaze percepciju žene kao seksualnog objekta. Umetnica navodi da njena dela istražuju seksualnost u zrelim godinama, što je važan deo ženskog iskustva o kom se ne govori mnogo. Čak i danas, uvreženo neizgovoreno mišljenje je da ono ne postoji– a ako postoji, onda je to tabu i o tome se mora ćutati. Motiv zrele ženske seksualnosti je važan kontekst za interpretaciju dela, budući da se iz samih slika ne može pročitati starosna dob figura.
Izložba Sećaš se kad si rekao to je to, samo je pitanje da li ćemo izdržati. Nismo. obuhvata važne koncepte: potisnute unutrašnje konflikte emocija, seksualnost u zrelim godinama, percepciju promena sopstvenog tela, prevazilaženje stida zbog istog, i konačno prihvatanje. U društvu koje većinu pomenutog smatra tabuom, važno je postojanje umetnosti koja istražuje ove teme. Međutim, bez eksplicitne smernice i dodatnog konteksta dobijenog sa strane, nažalost je malo verovatno da će neobavešteni posetilac primiti željenu poruku izložbe. Ovo nije inherentno negativna stvar, niti je moguće da postoji jedan “ispravan” način percepcije i interpretacije umetnosti. Ali, za umetnost i umetnika nije optimalno da posetilac prođe izložbu, usput formuliše sopstveni narativ, da bi na kraju čitajući katalog shvatio da njihova lična interpretacija izložbe nema nikakvih dodirnih tačaka sa narativom umetničko-kustoskog koncepta. Posao kustosa jeste da dovede posetilački um u potrebno stanje i načini važan kontekst dostupnim, ali ne i da tumači dela umesto njih. Različita poimanja istih dela su dragocena za diverzifikaciju umetničkog stvaralaštva i kritičke misli, ali je zato neophodno da se njihova namera jasno komunicira.
Izložena platna u drugoj sobi su topli prikazi intime namenjeni samoj sebi: kolorit je prijatan i prisan, a žensko telo na njima je kadrirano na pametan način koji se čini dinamičnim uprkos stabilnim formama. Tekstovi koji su u katalogu izložbe ispisani u paru sa određenim delima nalikuju isečcima iz dnevnika. Slikarska dela Mie David izuzetno lako postižu dijalog sa posmatračem, jer deluju iskreno i otvoreno; uprkos inherentnoj različitosti iskustava, posmatrač sa slikom sasvim jednostavno može uspostaviti uzajamno razumevanje.
Izložba Mie David je primer toga da je izuzetno važno kako se izložba oblikuje, bez obzira na to što su sve njene komponente zasebno dobre. Najbolji utisak se ne može postići kada nije moguće jednostavnom linijom doći do srži umetničke zamisli, bez preteranog objašnjavanja ili neophodnog konteksta. Naveden koncept izložbe je sasvim dobar, kao i sama dela koja čine izložbu. Problem leži u tome što ne postoji očigledna spona, a umesto da izložba jasno komunicira sopstveni koncept, prethodno neobavešteni posmatrač može da bira ili da ostane zbunjen, ili da traži kontekst koji mu donosi tuđe, već spremno tumačenje. Ovo ukazuje na činjenicu da je za dobre izložbe neophodna ne samo dobra umetnost, već i vešt i pažljivo izveden kustoski koncept. Svakako, ova izložba ukazuje i da smo na dobrom putu: potrebno je rafinirati kustosku struku, ali pre svega i priznati neophodnost njenog postojanja i njen značaj na aktuelnoj umetničkoj sceni.
___________________________________________________________________________________________________
¹ R.V. “Suočavanje sa najdubljom intimom”, Vreme, objavljeno 14. februara 2024. na https://vreme.com/kultura/suocavanje-sa-najdubljom-intimom/