Program zatvaranja izložbe „Tangenta”
Rzgovor sa umetnicom Alisom Sizik i predavanje Ule Karotki
subota, 7. novembar, u 17 časova
O razgovoru sa umetnicom Alisom Sizik:
Polazeći od instalacije Pisma o miru, Alisa Sizik promišlja dijalog kao umetničku metodu i minimalni oblik otpora političkoj nezainteresovanosti. Rad pretvara privatnu prepisku putem imejla, nastalu povodom neuspele izložbe o „miru”, u javnu arhivu sukoba između kustoskinje i devet umetnika. Razgovor otvara pitanje da li je dijalog i dalje moguć kada iste reči nose radikalno različita politička značenja i kada pozivanje na „mir” može poslužiti za prikrivanje odgovornosti za nasilje. Dijalog ovde ne teži postizanju saglasnosti niti pomirenju nepomirljivih pozicija. Umesto toga, on postaje praksa održavanja pažnje: ostajanja prisutnim u neslaganju, prepoznavanja polazišta različitih pozicija i odbijanja da se političke razlike izgube iz vida. Sizik će govoriti o ličnoj arhivi kao umetničkom materijalu, etici i ograničenjima dijaloga, kao i o tome šta znači nastaviti razgovor onda kada komunikacija postane teška.
Alisa Sizik (2003, Harkov, Ukrajina) studirala je filmsku i pozorišnu režiju na Kijevskom nacionalnom univerzitetu za kulturu i umetnost. Diplomirala je na smeru Vremenski zasnovani mediji na Univerzitetu likovnih umetnosti u Hamburgu, 2026. godine, u klasi profesora Žan Faust i Sung Tju. Njeni radovi prikazivani su na međunarodnim filmskim festivalima i izložbama širom Evrope, a učestvovala je i na brojnim umetničkim rezidencijama i projektima. Organizovala je jednu samostalnu izložbu, „Ver-Sammelstelle”, u Galeriji Muma, u Hamburgu, 2022. godine. Njena umetnička praksa polazi od ličnog iskustva i otvara šire društveno-političke teme, poput istine i autentičnosti slike, ratne propagande i krhkosti unutrašnjeg stanja pojedinca. Kombinujući dokumentarni realizam i simboličku fikciju, vreme koristi kao umetnički materijal i stvara radove koji poprimaju karakter „živih arhiva”.
www.alisasizykh.com
O predavanju Ule Karotki:
LGBTQ+ otpor autoritarizmu u Belorusiji pre i nakon ustanka 2020. godine
Belorusija je 2001. godine postala prva zemlja bivšeg Sovjetskog Saveza u kojoj je održana javna Parada ponosa. Uprkos kontinuiranom pritisku vlasti, aktivisti i aktivistkinje godinama su održavali vidljivost svog javnog delovanja, a to čine i danas, u emigraciji. Aktivistički performansi remetili su audiovizuelni poredak Minska, koristili transgresivne prizore i nacionalnu ikonografiju kako bi istakli pripadnost beloruskom društvu.
Predavanje istražuje na koji način su ti performansi politizovali tramvaje i autobuse, prisvajali i iznova tumačili sovjetsko javno sećanje i suprotstavljali se konzervativnoj državi u okolnostima u kojima uobičajeni oblici aktivizma nisu bili dostupni.
Ula Karotki (2002) je multidisciplinarna umetnica i istraživačica iz Belorusije, koja živi u Berlinu. Ula se kroz performans i konceptualne instalacije bavi sećanjem, pejzažom kao arhivom i odnosima moći. Njihov noviji rad obuhvata kvir performativnost i dekolonijalne studije folklora, sa posebnim fokusom na belorusko kulturno pamćenje u uslovima autoritarizma. Ula je suosnivačica projekta Eastern Queerope, posvećenog istraživanju i novinarstvu o kvir istoriji Istočne Evrope, kao i jedna od koordinatorki laboratorije Queering Belarusian Traditional Practices. Njihovi akademski tekstovi biće objavljeni u časopisu Sprawy Narodowościowe i okviru edicije Belarus Voices Book Series 2027. godine. Njihova umetnička knjiga łasačka bosačka objavljena je 2025. godine u izdavačkoj kući Logvino literatūros namai.
