Goli ručak

Slika i prilika: O izložbi „Goli ručak“ Nemanje Golijanina

Na koji način se danas, u kontekstu svakodnevne eksponiranosti života na društvenim mrežama i krajnje pervertiranog odnosa privatno – javno, u umetnosti može govoriti na temu intimizma? Kako se u eri selfija i apsolutne dominacije fotografskog i video zapisa u dokumentovanju naših postojanja, u slikarstvu promišljaju pojam vizuelne samoreprezentacije i priča o posebnosti nečijeg identitetskog prostora? Neke od odgovora nudi i aktuelna serija radova Nemanje Golijanina, nastala, kako sam autor kaže, u završnoj fazi intenzivnih istraživanja i formiranja vlastite umetničke poetike. Radeći ih najpre u crtežu, a potom postupno transponujući na slikarsko platno, Golijanin svoja likovna ostvarenja ne koncipira samo kao uprizorenja intimnih doživljaja nesporedne svakodnevice, već ih u predočavanju niza različitih vizulenih senzacija apstrahovanih iz događanja i proživljavanja jedne realnosti uspostvalja kao polje permanetne autorefleksije. Kroz fragmente materijalnih manifestacija sveta koji ga okružuje, u predmetima, pojavama, situacijama i njihovim asocijativnim vezama, umetnik zapravo tematizuje emotivnu i psihološku dimenziju sopstvene egzistencije. Uvodeći takođe autoportret kao često mesto promišljanja predstave o sebi, Golijanin dodatno akcentuje introspektivne sadržaje svojih radova, pronalazeći mogućnosti njihovog daljeg komuniciranja u  simboličkim potencijalima svakog gradivnog elementa likovne celine.  Razigranost linije, intenzivna hromatska paleta, sve je to u funkciji oslikavanja umetnikovog senzibiliteta, živopisne ličnosti i vedre percepcije života. Osoben crtački i slikarski izraz posmatraču, naime, otkrivaju suštinski karakter Golijaninovih radova kao projekcije jednog duha i misaone zagledanosti u neposrednost življenja. Intonirana na ovakav način umetnikova dela ipak ne govore o nekakvom činu eskapizma, traženju izlaza iz nimalo lake društvene stvarnosti, već pre svega u centar zbivanja stavljaju jednu drugu vrstu naših bivstvovanja, ono u čemu se, na kraju, svako od nas  ogleda, u svojim željama, izborima, odlukama, fascinacijma…

Tekst: Miroslav Karić
Fotografije: N. Ivanović