IScream
Scream /ˈskriːm/ (vrisak) Primalni zvuk, i simbol komunikacije pre jezika i artikulisanog govora, najčešće je instinktivna ili refleksna radnja, definisana jakim emocionalnim aspektom kao što su strah, bol, iznenađenje, uživanje, bes. Uprkos tome što ospoljava i prijatne emocije, vrisak se, kao oblik oslobađanja unutrašnjih tenzija, češće dovodi u vezu sa stanjem ličnog neizdrža nastalog usled nemogućnosti prihvatanja („varenja“) neke situacije.
—
U savremenom potrošačkom društvu, hrana je postala mikrokosmos nabijen kompleksnim stavovima i vrednostima, u kojima se odnos između jela, emocija i (be)smisla nameće kao neizbežan i međusobno uslovljen. Određene emocije i emotivna stanja (bes, anksioznost, panika, radost…) suzbijaju ili blokiraju osećaj gladi, druge (stres, strah, depresija…) se ponašaju kao okidači pri čemu nezadovoljene potrebe bivaju supstituisane unošenjem namirnica koje pojedinca čini instant „ispunjenim“, dok su poremećaji ishrane u svojoj suštini frustrirajuće neodvojivi od pitanja društveno nametnutog, idealnog psiho-fizičkog tela i sa njim povezanog životnog stila.
Kroz prizmu hrane prvenstveno se ogleda zapleten odnos potreba, emocija i (be)smisla, njihova društvena uslovljenost i (ne)podobnost manifestacije. Individualnu podvojenost na unutrašnjost, koja se ne može adekvatno izraziti, i spoljašnost, sukobljenu sa nametnutim očekivanjima koja nije moguće usvojiti kao lična, uvezuje isti osećaj mučnine i nelagode, koja je u svojoj suštini bliska terminu abject Julie Kristeve – gde činom odbacivanja nečega iz/od sebe, pojedinac ujedno određuje i utvrđuje šta zaista jeste. Tako upleten, heterogen tok definiše teritoriju unutar bića koju možemo nazvati svojom jer se na (zadato nam) Drugo reaguje kroz gađenje ili odbojnost.
Demistifikovanjem individualnog emotivnog sopstva, to jest formalnim i konceptualnim artikulisanjem onoga što se može ili ne može svariti kako na ličnom, tako i na društvenom planu, izložba „IScream“ aktuelizuje problem „pojedenih“ želja, potreba i strahova, i suočava sa pitanjima: šta nas izjeda, šta hrani, a čega smo gladni, neminovno nametajući i pitanja da li je osećaj „sitosti“ uopšte dostižan, ili se eskapizam uporno traži u metaforičnim poslasticama – lepo upakovanim, primamljivim proizvodima bez imalo nutritivne vrednosti, koji pružaju trenutno zadovoljstvo?
Ispitujući prirodu dihotomija unutrašnjost-spoljašnjost, sopstvo-drugost, pojedinac-društvo, Iscream predstavlja rezultat ospoljavanja emocija pri čemu se intrasubjektivno pretvara u intersubjektivno, ilustrujući pritom činjenicu kako se unutrašnja bol, koja bi se inače manifestovala krikom, zatrpava i guši uz pomoć umetnosti čime se, paradoksalno, progovara.
Izložbu podržali: Coca-Cola i Moritz Eis
Fotografije: Marija Pecić