Jednostavno i banalno
Projekat se bavi banalnošću kao jednom od najprisutnijih, ali često neprimećenih struktura svakodnevnog života. Polazeći od uobičajenih situacija, ponašanja i odnosa koji se neprestano ponavljaju, radovi ukazuju na to da banalno nije samo bezazleno i trivijalno, već da često u sebi nosi elemente apsurda, nelagode, društvene toksičnosti i prikrivenog nasilja koje se vremenom normalizuje.
Izložba nastoji da skrene pažnju na ono što je toliko poznato da gotovo prestaje da bude vidljivo: na sitne mehanizme ponašanja, šablonske reakcije, suvišne navike, iscrpljujuće društvene rituale i besmislene oblike komunikacije koji oblikuju svakodnevicu. Upravo u toj stalnoj prisutnosti banalnost dobija svoju snagu – ona postaje nešto što ne iznenađuje, ali neprestano troši, opterećuje i uslovljava.
Ovakav odnos prema banalnom istražuje se kroz skulpture i instalacije koje osciliraju između humora i kritike. Pojedini radovi koriste ironiju, preuveličavanje i vizuelni apsurd kako bi banalne situacije bile prikazane u svom punom besmislu, dok drugi otvorenije ukazuju na toksične modele ponašanja koji se kriju iza tih naizgled beznačajnih scena. Humor ovde nije sredstvo ublažavanja, već način da se posmatrač uvede u prepoznavanje onoga čemu se najpre smeje, a zatim u tome prepozna i sopstveno iskustvo.
Nasuprot banalnosti, u pojedinim radovima pojavljuju se jednostavniji, svedeniji oblici koji deluju smireno, tiho i pročišćeno. Njihova uloga nije da ponude potpuno suprotan svet, već da uspostave kontrast u odnosu na vizuelnu i psihološku prenatrpanost koju banalnost proizvodi. Kroz taj sudar nametljivog i nenametljivog, suvišnog i nužnog, otvara se prostor za preispitivanje onoga što smo navikli da prihvatamo kao normalno.
Različiti materijali i formalni postupci dodatno pojačavaju ovaj odnos: od statičnih i redukovanih formi do pokretnih, interaktivnih i namerno prenaglašenih objekata koji povremeno koketiraju sa kičem i vulgarnim. Na taj način radovi ne predstavljaju samo banalne prizore, već i samu logiku banalnosti – njenu površnost, njenu dosadnu upornost, njenu sposobnost da se neprestano vraća u novim oblicima.
Izložba tako postavlja pitanje u kojoj meri je svakodnevni život izgrađen upravo od takvih ponavljajućih, naizgled beznačajnih situacija i koliko smo spremni da ih prepoznamo kao nešto što nas oblikuje više nego veliki i izuzetni događaji. Kroz humor, ironiju i povremenu oštru kritiku, radovi nastoje da banalnost izvuku iz zone neprimetnog i prikažu je kao prostor u kome se najjasnije ogledaju savremeni odnosi, navike i društveni mehanizmi.
