Mislim na toplinu koju tka reč

Mislim na toplinu koju tka reč je grupna izložba koja okupljajući likovne, muzičke i literarne radove u jedno mesto, ispituje ulogu reči tokom čitavog procesa stvaranja umetničkog dela. U prostoru se nalaze citati iz svetske književnosti i filozofije ravnopravni sa rukopisima učesnika izložbe i likovnim delima. Pored toga, muzika se izlaže kao likovno delo, u vidu ručno rađenih partitura. Reč se takođe izlaže i kao zvuk.

Izložba počinje citatom: Mislim na toplinu koju tka reč je stih preuzet iz poeme Približni čovek Tristana Care, a citati se koriste i kao idejna i prostorna struktura. Na taj način se otvara pitanje granica intimnog i javnog prostora pisalačke i čitalačke prakse u životu savremenog čoveka koji reči nalazi svuda oko sebe. Da li je to smrt autora¹ gde se reči pretpostavlja nadmoć budući da se ona (za razliku od autora) preoblikuje u različite forme u različitim vremenskim kategorijama? U svakom slučaju, tekst se uvek nanovo rađa sa čitaocem, a unutar ove izložbe, tekst se koristi kao ideja koja nadilazi mikropsihu i pretpostavlja jednu vrstu skromnosti stvaraoca. 

Minja Jovičin
istoričarka umetnosti i književnica

¹ Aluzija na istoimeni tekst Rolana Barta.