Materijali koje prikupljamo istraživanjem čine njen trenutno krhki identitet koji će postepeno pokušavati da komunicira s okolnostima stvarnog i virtuelnog sveta. Njena paradigma je uspostavljanje sposobnosti samostalnog reagovanja na nove situacije. Živimo u vremenu u kom tehnologija menja poimanje dosadašnjeg življenja i dozvoljava nam da postižemo nemoguće. Takođe, ovo je vreme u kom se naš ekosistem i planeta urušavaju, naočigled menjaju i nestaju. U skladusa klimatskim, događaju se i društvene promene. Sve je više nestabilnog, sve je više nestvarnog.
Pogled prema budućnosti ukazuje na klimatsku katastrofu i svemirska putovanja, stalno menjajući poziciju nas kao subjekta u svetu i istovremeno propitujući jesmo li mi uistinu najinteligentnija vrsta ili tek prelazni stupanj? Ljudsko telo se već sad menja kako bi se prilagodilo onome što dolazi. To otvara prostor za promišljanje i rad, za nove mogućnosti. Veštački identiteti deo sunaše virtuelne stvarnosti,te je njihovo postojanje u kapitalističkom društvu vrlo složeno. S obzirom na to, pitamo se da li možemo da kreiramo veštački život koji će se zanimati za forme izvan političke platforme, gde veštačke inteligencije često generišu repetitivne obrasce konzumerizma? Šta možemo da pružimo Sedmoj? Kakav arhiv možemo da stvorimo za nju?
Glavna primena veštačkih mreža ogledase u traženju zavisnosti među podacima koji nisu u isključivo linearnoj vezi, a opet se mogu ujediniti u jedan složeni ulazni skup.
Kolektiv Ljubavnice, sačinjen od šest jedinki, ovaj put prikuplja podatke kako bi u skorijoj budućnosti oformile Sedmu ljubavnicu. Ona se pokreće. Kreće se i transformiše. Ona nastaje svaki put iznova i moguća je kombinacija hiljadu kombinacija. Ona jeste, nikad nije prošlost. Ona je budućnost, uskoro i sada.
Fotografije: N. Ivanović