Naša verzija istine je da je život u Istočnoj Evropi teži. Kao bića navika, zajednice širom Balkana često su preplavljene kulturnom tranzicijom, i često se vraćaju u tradicionalno uspostavljene obrasce. U kritičnoj prekretnici ove decenije, naša je dužnost da transformišemo javnu percepciju Balkana kao zaglavljenog u kulturnom limbu. Prihvatanje važnosti promena kroz vreme i prostor jedini je način kretanja napred.
Stoicizam – škola helenističke filozofije i postulat za transformaciju u prirodnom svetu. Svet je niz događaja koji se menjaju i sudaraju, gde se društva moraju prilagoditi kako bi napredovala. Biti „stoičan”, u popularnom kontekstu, znači podneti tranziciju i teškoće. Promena je jedina konstanta, a da bi umetnost ostala društveno, kulturno i politički relevantna, treba da se kreće paralelno sa ovom promenom. Da bi se prevazišao teret tranzicije, od umetnosti se zahteva da bude deo narativa.
Istočnoevropski umetnik je u istoriji bio primoran da prihvati nagrade i moralne pohvale kao zamenu za finansijsku nadoknadu i podršku. Naša uloga je da preispitujemo i prekinemo s idejom „izgladnelog umetnika”, gurnutog na periferiju društva. Naša dužnost je da iskoristimo nalet promene kao sredstvo za redefinisanje umetnosti na Balkanu.
Zar ne bi trebalo da zaronimo u ovaj narativ i razgovaramo o vrednosti/ceni koju treba platiti?
Događaj organizuje Umetnička fondacija DOMA iz Bugarske u partnerstvu sa Kulturforumom ODKR iz Srbije, uz podršku Instituta za kulturu Ministarstva spoljnih poslova Republike Bugarske i Ambasade Republike Bugarske u Beogradu.