U voštanoj sobi proliveno mleko biće žute boje

Krećući se stoji, stojeći kreće se.
– Ljubica Marić

Verovatno stojite na samom ulazu galerije nakon što ste prigrlili prikaz [n]ove izložbe. Nije zgoreg da se pomerite udesno kako ne biste stvarali gužvu… Pre nego što nastavite sa čitanjem, prošetajte kroz prostor. Mašta postaje neka vrsta… veštačkog produžetka realnosti koja može dovesti do sporazumevanja među sagovornicima – rekao bi Burio; umetnost smanjuje automatizam u nama, poništavajući svaki a priori odgovor o onome što opažamo.[1] Dakle, prošetajte.

[…]

Videli ste travu, omirisali med, možda i dodirnuli pleksiglas… čuli ste zvuk? Ali, sve je to u-obličeno i postavljeno, pred vas, kao niz fragmentarnih iskustva kojima umetnica, igrajući se… životom kao sredstvom i formom umetničkog izraza, prikazuje njegove [ne]vidljive estetske potencijale i simboličke učinke kojih – najčešće – niste ni svesni (šta >znači< pčela i kako po:smatraš pšenicu ili med). Do kraja izložbe, sigurno će se štošta promeniti, a ono čemu sada svedočiš je kadar : frejm prirode u nezaustavljivoj entropiji (čitaj: transformaciji) – koja se upravo ovde događa u in vitro, laboratorijskim uslovima galerijskog prostora. Razbijena „scenografija” stvarnosti kroz sintetičku arhitektoniku čula. Razmišljaš (polako šeta i – ćuti).

[…]

Ukoliko je verovati Borisu Grojsu, umetnička instalacija predstavlja ‘vanredni prostor’ – ona izdvaja određeni prostor iz topologije >običnog< sveta da bi razotkrila njegovu unutarnju prirodu i ograničenja.[2] Centralni topos – život [pčela] – posredovan je onim pojmovima, stvarima i afektima koji ga idejno i estetski okružuju, gravitiraju ka njemu ili se, takoreći, kondenzuju oko njega kroz umetnička dela u preseku prirodne [i] humane intervencije; mikroskopski ogledi iz svakodnevice, trava u belim ramovima i digitalno-vunene scene ili teksture samo su neki od primera koje ti umetnica nudi, obećavajući novi pogled na… stvari ? Čini se da su nam klišei prirode tako daleki u permanentnoj repeticiji njihove mikroforme i organske slučajnosti. Najbolji odgovor na pitanje zašto je atom tako mali je zato što smo mi tako veliki.

[…]

Do sada si, verujem, shvatio-la bazične premise Zoranine poetike. Ipak, hajdemo dalje sa… čitanjem. Ne treba biti naivan i pretpostaviti da je priroda umetnik-po-sebi i to ne zato što njena dela nisu dopadljiva ili zato što nije postojala svesna intencija da se određeni događaj-entitet stvori; reč je o tome da umetnik, u aktuelnom trenutku – u kome pored urođenih perceptivnih preferencija postoji obilje kulturnih kodova uz čiju pomoć čitamo [čulnu] stvarnost – učinke prirode estetski posreduje, čineći ih vidljivim i uobličavajući ih, neretko, kroz participativno-relacione forme.

[…]

Zorana, na tome tragu, st:vara dela kroz koja priroda >dobija reč<, svedočeći o koegzistenciji sa ljudima, tehnologijom, te drugim [ne]živim bićima (vidi!: upotreba biometarijala). Primećujem da me pratiš. Uzmi u obzir i sledeće: ram za sliku graniči zelenilo, lajt-boks nije reklama, a video-materijal i odelo su dokumenti… šire priče. Ako mene pitaš, rekao bih – transmedijalizacija. Hodaš, ne zastajkuješ… Pa dodiruješ (smeješ.se).

[…]

Uzorkovanje stvarnosti – odnosno indeksiranu sadašnjost – prati ‘kataliza’ ili proces [unutrašnje] promene jedinke u njenom susretu sa bioumetnošću; poslednja etapa ove strategije, koju potpisuje Adrijan Pajper, no čije su koordinate upisane u Zoranino stvaralaštvo, jeste „konfrontacija” ili preispitivanje paradigme formiranjem novih, divergentnih puteva mišljenja o prirodi i odnosu prema njoj.[3] Upravo se to očitava u njenom insistiranju na osetilnosti, kontaktu, fragilnoj osećajnosti i detaljima, što – naposletku – rezultuje različitim nijansama žute kao najdaljoj asocijaciji na pčele i njihov rad. Redukcija kroz apstrakciju : zaključuješ.

 […]

U voštanoj sobi proliveno mleko biće žute boje. Now you know. No, postoji još nekoliko stvari o kojima možeš razmisliti, sada kada smo [na]… ti. Recimo, o tome kako umetnička dela art:ikulištu telesnost u prostoru. Ili o tome da dugo nisi dodirnuo travu, udisao med, osetio vunu i zlatnu foliju… pored sebe. Jednostavno, nisi baš ovako gledao na stvari. Izvesno je da ćeš se zadržati još malo. Ćutiš. Odlaziš u žutom. Ć!

Marko Vesić, jula 2025.

Beograd, Umetnički prostor U10

[1]Burio, N. (2020). Relaciona estetika/Postprodukcija/Altermodernost. Beograd: FMK izdavaštvo, 90

[2]Grojs, B. (2020). U toku. Beograd: Službeni glasnik, 93

[3]Prinčipe, R. D. (2013). Adrijan Pajper. U D. Kostelo, Dž. Vikeri (Ur.), Umetnost – ključni savremeni mislioci (52-56). Beograd, Službeni glasnik, 54