MASTERPIECES V

Bojana Jovanović

Masterpieces V

Umetnički prostor u10
25.03 – 13. 4.2023.

Anja Arambašić, Obrad Ćešić, Bojan Dimić, Iva Dimitrijević, Ilija Dinčić, Nikola Đelošević, Isidora Jancić, Lena Jovanović, Jana Jovašević, Aleksandra Kovačević, Bojana Milašinović, Sofija Pavković, Teodora Pendić, Anja Petrović, Lola Petrović, Bojana Prodanović, Đorđe Radović, Aleksandar Smederevac, Veljko Stanojević, Zorana Stevanović, Jelena Vojvodić, Ksenija Vučićević

Dvadeset dvoje umetnika i umetnica predstavljeni su na ovogodišnjoj izložbi Masterpieces. Ovaj projekat koji se već pet godina jednom godišnje realizuje u Umetničkom prostoru u10 dobro je poznat beogradskoj savremenoj umetničkoj sceni. Nastao sa inicijativom da se podrži i osnaži saradnja unutar umetničke scene i postave temelji za budućnost, svake godine fokus stavlja na master studente svih odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Priroda postavke koju publika ima priliku da poseti do 13. aprila može se opisati jednom poprilično univerzalnom i ne preterano deskriptivnom rečju – dinamična. Šta fraza, koju, neretko, čujemo u opisivanju izložbi koje nas zbunjuju ili su nam nedovoljno zanimljive ili nam se prosto ne da da ulazimo u detalje, znači kada se odnosi na Masterpieces V? 

Smestiti dvadeset dva umetnika u prostor tako da svako od njih dobije svoje “svetlo” već kao ideja deluje izazovno. Tim Umetničkog prostora u10 u tom pokušaju evidentno usepva, jer prostor nije opterećen niti pretrpan sadržajem, a radovi međusobno ne ometaju jedni druge. Gorepomenuta dinamičnost oseća se u raznovrsnosti medija i pristupanja istim od strane autora, te kolektivno sjedinjavanje u živi organizam koji unutar svoje strukture korespondira sa različitim elemetnima postavke i lična iskustva pretače u univerzalne društvene, političke i kulturne fenomene svojstvene savremenom društvenom senzibilitetu. Čini se da se ove godine među mladim umetnicima/cama oseća veća potreba za borbom, za glasnim iskazivanjem sopstvenih problema koji su prouzrokovani kapitalističkim, patrijahalnim, heteronormativnim, konzervativnim i sveopšte toksičnim sistemima današnjice. Takođe, nostalgičnost i vraćanje u neka “bolja vremena” , suočavanje sa traumama iz detinjstva i gubicima, te introspekcija, meditativnost i beg u snove i fikciju izuzetno su jak motiv koji dominira čitavim ambijentom.

Ova grupa radova egzistira i igra se sa granicama intimnog i javnog, kolektivnog i individualnog, sebe i drugih, nasleđa i budućnosti (za koju mi stvaramo nasleđe), nametnutog i iskonskog, realnog i imaginarnog, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Kako cilj ovog projekta, isprva, nije ni težio reprezentaciji konkretnih tema i fenomena već je za fokalnu tačku uzeo pregled i presek scene mladih nadolazećih generacija umetnica i umetnika, tako ni ovogodišnja postavka nije koncipirana tako da istakne određeni smer posmatranja i naglašavanja sveobuhvatnog koncepta, jer on ni ne postoji, već se radovi zbog svoje prirode i estetskog domena nalaze na određenim mestima u galeriji. 

Međutim, kustoska veština tima Umetničkog kolektiva u10 ogleda se u tome što se zamisao o kolektivizmu i integraciji ovaplotio i u ovom aspektu organizacije izložbe. Iako, na prvi pogled, pozicija radova deluje nasumično i razbacano, ubrzo se stvara prirodni tok koji posmatrača navodi da svaki rad konzumira imajući na umu onaj prethodni, te podsvesno naslućujući sledeći. Takva struktura postavke zapravo je savršeno objašnjenje za prvobitno iskorišćen termin – dinamičnost. Ništa nije zatvoreno, nametnuto niti predviđeno, izloženi radovi, hrabro, glasno, oslobođeno, provokativno, mistično i nostalgično diktiraju kolektivni senzibilitet, ali u njemu ne gube na individualizmu i kroz segmente slažu širu sliku, koja, ovoj naizgled veoma heterogenoj grupi radova, daje koherentnost pod okriljem jedne vrste kolektivne ili možda generacijske svesti. Svaki od radova postavlja svoja pitanja, i otvara teme za razgovor i razmišljanje koje su autoru od značaja i koje ga okupiraju u datom trenutku, ali, kako je navedeno u propratnom tekstu za izložbu :,,…otvara i prostor za razgovor o tome šta je važno mladima danas, gde se i kako njihova pažnja zadržava, i koje su tačno vrednosti vremena u kome živimo i stvaramo. Ovde i sada su termini koji večno beže, tu su na vidiku ali izvan domašaja. Masterpieces je upravo poziv na ovaj vid prisutnosti, koji se neguje kroz prepoznavanje, kolaboraciju i podršku.” 

Prolaženjem kroz izložbu čini se kao da obitavamo u mentalnom prostoru mladih i imamo direktan uvid u sadržaj koji ih okupira, opterećuje ili čini srećnim i na koji način i kojim alatima se umetnici i umetnice novih generacija služe da svoje misli materijalizuju.