The fear of returning replaced by the fear of never returning
Rad Jelene Fužinato The Fear of Returning Replaced by the Fear of Never Returning (Strah od povratka zamenio je strah da se nikada neću vratiti) realizovan je u okviru projekta DIALOG u saradnji sa umetničkim prostorom IDEAL iz Lajpciga i Umetničkim kolektivom U10 iz Beograda. Rad pripada Jeleninom opusu koji markira momente složenog procesa ekspatrijacije i repatrijacije. Crteži prikazani na bilbordima imaju funkciju pomoći u pamćenju, navodeći emocionalne faze, i beleže evoluciju misli u procesu migracije. „Strah od povratka zamenio je strah da se nikada neću vratiti” je rečenica koja beleži autorkina osećanja na početku procesa ekspatrijacije (2011) i emocije taložene tokom deset godina (2021).
„U prvim fazama migracije, to je egzistencijalno pitanje. Napuštanje rodne zemlje je imperativ potkrepljen željama i obećanjima drugačijeg života. Spojen sa iskustvima migracija predaka, rastanak dobija emocionalnu težinu na složene načine. Dva stanja prevladavaju: „Ne mogu da zamislim povratak”, nasuprot: „Maštam o povratku”. U prvim godinama dominantno je osećanje beskrajne nesigurnosti, a zatim se sporo i neprimetno razvija otpor prema svakodnevnim osećajem drugosti. Trenutak smene između ova dva stanja ostaje nedefinisan, ali ipak označen u jednoj rečenici: „Strah od povratka zamenio je strah da se nikada neću vratiti”. Svi napori u prvim godinama odlaska usmereni su na sprečavanje povratka. Maštanje i želja za životom negde drugde polako i podsvesno bivaju zamenjeni rastućom težnjom za povratkom. Prividna nemogućnost integracije preuzima maha, a domovina postaje novo mesto iz mašte.”
Navedena rečenica spaja dva kontradiktorna argumenta usmeravajući temu migracija u dva suprotna pravca. Zajednički imenitelj u oba slučaja je strah – kao sputavajuća emocija koja održava dijasporsku odrednicu primarnom identifikacionom karakteristikom. Reči na bilbordima u Lajpcigu i Beogradu otkrivaju samo po deo rečenice. One su dodeljene geografskim lokacijama odgovarajućeg osećaja anksioznosti. Reči su uhvaćene kao zamrznuti trenuci u stalno promenljivom emocionalnom razvoju „obezdržavljenih” građana.
Fotografije: Marijana Janković