Biljana Tomić
U10
2014
U intervjuu u katalogu prve kolektivne izložbe grupe umetnika 10+1 (Lidije Delić, Nikole Grozdanovića, Nine Ivanović, Isidore Krstić, Save Kneževića, Ive Kuzmanović, Ivana Markovića, Branka Milanovića, Nemanje Nikolića, Petra Sibinovića i Marije Šević), organizovane u novom umetničkim prostoru U10 i otvorene početkom maja 2012. godine, Nemanja Nikolić, inicijator ove lokacije, sjajno je formulisao okvirni koncept i perspektivu funkcionisanja: „Za početak, biće predstavljeni umetnici koji će svojim radom graditi identitet prostora U10, bar u bližoj budućnosti. Cilj je da se lokalnoj ali i široj, regionalnoj i internacionalnoj sceni ukaže na važnu i reprezentativnu mladu umetničku produkciju u Srbiji. Nisam siguran koliko umetnost ima moć da stvari menja na nekom opštijem nivou. Ukoliko budemo ovim projektom uspeli da nešto u kulturnoj ponudi grada ili u vezi sa mladim umetnicima promenimo ili podignemo na viši nivo, to će biti odlično. Čak i ako se stvari ne promene, mislim da je veoma bitno da smo odlučili da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom i uradimo nešto zanimljivo i drugačije“.
Godinu dana posle – U10 je postao nezaobilazno mesto okupljanja mladih umetnika i šire scene stvaralaca i publike. Svakako je strateški zanimljivo i važno da ova lokacija nema karakteristike zvaničnih, nezavisnih ili privatnih galerijskih prostora. Radi se o autonomnoj i angažovanoj grupi umetnika koja se bavi svojom umetnošću, kao i produkcijama slično orijentisanih grupacija ili pojedinaca iz Beograda, šire regije i inostranstva. U pitanju su nastojanja i konkretni zadaci da se programski uspostavlja stalan dijalog i relacije razmene, kao model njihovih multi- aktivnosti od autorskog umetničkog plasmana do kustoske, menadžerske i promotorske prakse. Kroz čin samo-organizovanosti oni ne plediraju ni za jednim posebnim statusom, već više svoje aktivnosti prihvataju kao proces upoznavanja različitih formi delatnosti u profilaciji autorskih pozicija.
Posmatran sa strane, prostor U10 deluje kompaktno, zračeći duhom otvorenosti i razumevanja neophodnosti vremena, da se neformalno i profesionalno daju šanse šireg afirmisanja različitih kategorija ideja i narativa aktuelne produkcije. Najčešće sami iznose svoje stejtemente o radu ili u saradnji sa prijateljima iz oblasti kritike. Stepeni nivoa značenja njihovih interesovanja, pristupa i formulacija opsega umetničke produkcije kreću se u sferi ličnih elaboriranja samog procesa nastajanja motiva, personalnog govora i percepcije slika, crteža, kolaža, fotografija, instalacija, videa, skulpture… Svi zajedno predstavljaju veoma talentovanu i senzibilnu grupu umetnika sa približnim shvatanjima, imaginacijom i tematikama iz realnog i intimnog života, urbanog žargona i ikoničnosti okruženja.
Prateći članove grupe i pojedine autore, koje manje ili više poznajem već duži niz godina, smatram ovu formu angažovanosti u okviru umetničkog prostora U10 veoma značajnom u njihovom profesionalnom radu. Tu poziciju vidim kao bitan korak prekoračenja iz perioda studentske prakse u status mladog umetnika. Njihove izložbe održane tokom ovog jednogodišnjeg perioda pokazale su onu dragocenu mladalačku zrelost koja simbolično obeležava puteve umetničkog kretanja dalje.