Galerija Dots
18. 11. 2022 – 14. 1. 2023.
Izložba unSEEN: nepredvidive forme crteža deo je međunarodnog projekta „Draw“ pokrenutog od strane Centra za grafiku „LeRoy Neiman“ pri Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Autor koncepta izložbe je Tomas Vu likovni umetnik, profesor i jedan od rukovodilaca Centra koji je osmišljen u formi kustoske platforme fokusirane na afirmaciju crteža kao samostalne likovne discipline i daljeg podsticanja stvaralaštva i umetničke produkcije u tom mediju.
Koncept projekta svoje inicijalno izvorište ima u pronalasku nekoliko blokova za skiciranje američkog ilustratora Liroj Nimana nastalih u periodu između 1949. i 1952. godine koji su javnosti bili u potpunosti nepoznati sve dok ih nakon njegove smrti u umetnikovom ateljeu nije pronašla njegova asistentkinja. Otkrivanje jednog nepoznatog, posve šokantnog, sasvim neočekivanog dela Nimanovog opusa koji se drastično razlikovao od radova po kojima je bio poznat u javnosti, navelo je njegovog prijatelja i kolegu Tomasa Vua na pomisao koliko još takvih blokova za skice postoji? Kuda to umetnici odlaze u odsustvu očekivanja kritike, kolega, publike, tržišta, umetničkih institucija? Naravno, blokove za skiciranje ovde treba razumeti kao metaforu unutrašnjih dijaloga koji se materijalizuju u formi vizuelne umetnosti, pesme, priče, muzičke kompozicije ili nečeg petog. Nimanovi crteži svedoče o jasnoj razlici između intimnih, emotivnih ili mentalnih zabeleški i karakteristično dopadljivih i šaljivih prikaza iz serije Amerikana koji nastaju za komercijalnu, javnu i „pročišćenu“ upotrebu, čak potrošnju, a koji kao glavni motiv prepoznaju opažanje. Niman polazi od opažanja sveta oko sebe, ne pokušavajući da prodre dalje od površine, ponašanja prikazane osobe u javnosti, njene površinske fasade. Međutim, crteži i skice u njegovim blokovima otkrivaju autentičnost koja svoju suštinu crpi iz ličnog prostora skrivenog od očiju javnosti: nefiltrirane, iskrene emotivne i mentalne zabeleške, misli, osećanja, strahovi, preokupacije… Na tim crtežima nema doteranih, uspešnih super-starova Holivuda ili sveta sporta, već mutiranih čudovišta, mitskih bića i zveri koji otkrivaju do tada nepoznatu, skrivenu stranu, poznatog umetnika.
Ideja o ličnom koje se otkriva u privatnim prostorima oblikovala je narativ oko kog je postavljen koncept izložbe. Ipak, očekivanje da će savremeni umetnici koji se svojim radovima pridružuju izložbi prikazati nešto istinski intimno i privatno u startu je morala biti diskvalifikovana kao neodrživa. Iz tog razloga kustos je pozvao umetnike da prilože radove inspirisane privatnim prostorima, te na taj način doprinesu svojim odgovorima na mnogobrojna gore postavljena pitanja o unutrašnjim dijalozima i slobodi stvaranja lišenoj očekivanja, straha od interpretacije itd. Umetnici poput Džaspera Džonsa, Kare Volker, Kiki Smit i drugih, izlažu svoje crteže na nesvakidašnji način, neopterećeno, kao da su u sopstvenom ateljeu, na taj način, nama posmatračima, nudeći retke uvide u mikrokosmos umetnika/ce.
Projektna ideja realizuje se u formatu putujuće izložbe koja od 2012. godine posećuje razne umetničke institucije u svetu. Beogradska izložba objedinjuje radove pedeset umetnica i umetnika iz celog sveta, pružajući uvid u one intimne i privatne prostore koji se razotkrivaju u procesu crtanja kao procesu zasnovanom na vidu psihičkog automatizma. Kustosi beogradske izložbe Brian Novanty, Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević napravili su selekciju od deset lokalnih umetnika i umetnica mlađe generacije: Jelena Bulajić, Bogoljub Đoković, Nina Ivanović, Nemanja Nikolić, Nikola Radosavljević, Teodora Rakidžić, Jelena Sredanović, Ivan Šuković i Ivan Šuletić, koji kroz svoje stvaralaštvo istražuju polje crteža. Jedan od osnovnih ciljeva izložbe bilo je proširivanje, demokratizacija i šire određenje medija crteža. Uvažavanjem različitih pristupa, od klasičnog crteža koji podrazumeva olovku ili mastilo na papiru do objekta u prostoru, instalacije, digitalnog crteža, video radova i dr. teži se otklonu od dvodimenzionalne plohe tradicionalno poimanog crteža ka trećoj dimenziji i stvaranju prostornih crteža. U tom smisli, ističe se rad Nine Ivanović 75 kilometara (2022) koji bi se medijski mogao definisati kao instalacija, međutim usled postavljanja na određenoj razdaljini od zida i adekvatnog osvetljenja, žice koje čine rad prave nekoliko nivoa senki time formirajući netipični, nematerijalni crtež na zidu. Dva crteža i 3D print Bez naziva (2022) Ivana Šuletića daju odgovor na pitanje o postepenoj evoluciji iz dve u treću dimenziju. Krenuvši od crteža mastilom na papiru koji svojim središnjim delom izlazi u prostor posmatrača, a završivši se evolucijom u treću dimenziju – u medij objekta odnosno 3D štampe – Šuletić na inovativan i postepen način vizualizuje faze opredmećivanja crteža.
Ova izložba uključuje i interaktivan, live-action mural Rirkrita Tiravanije 100 godina protesta (2022) koji razmatrajući važnost pružanja otpora u svetlu današnje političke klime, poziva publiku da crta po zidovima izložbenog prostora koristeći kao osnovno polazište fotografije javnih protesta i demonstracija sakupljanih godinama. Učešćem u Rirkritovom radu, publika se uključuje u koncept artivizma stvarajući crtež efemernog karaktera koji će nakon završetka izložbe biti okrečen, ali ne i zauvek izgubljen, već će se na nekoj narednoj izložbi iznova stvarati.
Izložbe poput ove nude preseke i uvide u aktuelne pojave na savremenoj umetničkoj sceni, kako lokalnoj, tako i globalnoj, najrecentniju produkciju autora i autorki koji prepoznaju mogućnost i potencijale stvaralaštva u sferi crteža, njegovo proširivanje i preklapanja sa različitim tehnikama i disciplinama. Izložbeni format spaja priznate umetnike iz raznih geografskih sredina, paralela i meridijana u kojima izložba gostuje, te sama funkcioniše i kao mesto susreta, prostor zbližavanja kultura – sve usled potrebe da se vlastita umetnost sagleda u širem međunarodnom kontekstu, a samim tim i vrednuje u odnosu na globalne dosege. Sudelovanje svetski priznatih umetnika i lokalnih autora (gde god taj „lokal“ bio: Peking, Boston, Manila, Filipini, Split ili Beograd) potvrdilo je međunarodni ugled projekta kao mesta međusobnog upoznavanja i susticanja ideja.